ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ „МИХАИЛО ВАЛТРОВИЋ“ ЗА 2020.

Образложење

Комисије за доделу наградa и признања МДС-a у 2021. години за период од јануара 2020. до фебруара 2021. године

            Дана 14. јуна 2021. године у Музеју Војводине у Новом Саду одржан је састанак Комисије за доделу награда и признања МДС-а. Комисија је радила у пуном саставу: Делфина Рајић, Љиљана Трифуновић, Бојана Илић, Љубиша Васиљевић, Дарко Жарић, Оливера Настићи председник КомисијеТијана Станковић Пештерац.Одлуке о награди за све категорије,након тросатног већања, донете су већином гласова или једногласно.

            Овог пута, награде су додељене за период од јануара 2020. године до фебруара 2021. године, при чему је рок за подношење пријава продужен до краја априла, што је благовремено и објављено на интернет страници Музејског друштва Србије. Разлог томе била је пандемија вируса Ковид-19, која је узроковала да се реализација неких програма, предвиђених за 2020, помери на почетак 2021. године.

У овој години изостале су пријаве за категорију1) истакнутом појединцу за укупан допринос (животно дело). С обзиром на то да није поднета ниједна пријава, награда за ову категорију није додељена.

У категорији2) музеју (музејској установи) за изузетне резултате постигнуте у периоду од јануара 2020. до фебруара 2021. годинеподнете су трипријаве:

1. Народни музеј Аранђеловац номинован је на предлоге: директора Института за савремену историју – професора др Предрага Марковића, др Рајка Бошковића, музејског саветника, историчара уметности Музеја савремене уметности Београд, др Зорана Огњановића, директора Математичког института САНУ, историчара уметности Бојане Бурић и др Владимира Кривошејева, музејског саветника, који је дао образложење предлога и оцену резултата. Уз предлог награде, у којем судетаљно пописанеистраживачке, конзерваторско-заштитне и документаристичке активности, наведене су изложбе, издавачка делатност, рад са публиком и остало.Саставни део пријаве чинемонографијеБуковичка црква Светог Арханђела Гаврила у Аранђеоловцу(са рецензијама у прилогу), Почнимо од погаче – култура исхране у Шумадији, каталози Живи свет споменика природе „Рисовача“ и Када је занат био златан, те видео прилози на основу којих се могао стећи увид у богату мултидисциплинарну активност овог музеја. Комисија је закључила да је Народни музеј Аранђеловац остварио изузетне резултате кроз разноврсне активности реализоване у претходној години, а које су биле везане како за покретна и непокретна културна добра, тако и за материјално и нематеријално културно наслеђе, али и за споменике наслеђа природе, што одражава комплексност ове музејске установе.
2. Народни музеј Топлице номинован је на предлог директора Народног музеја Ниш Ненада Спасића. Народни музеј Топлице познат је као комплексни музеј, који између осталог, брине и о археолошком парку Плочник, те Галерији „Божа Илић“. Током 2020. Музеј је реализовао пет пројеката везаних за превентивну заштиту у депоима, спомен-обележје Димитрија Беговића, пројекат за децу Словарица Прокупља, санацију и адаптацију спомен-собе Гвоздени пук у ослободилачким ратовима Србије 1912–1918, која је укључила и мултимедију кроз пројекат финасиран путемконкурса „Градови у фокусу 2020“. Апликација је намењена андроид уређајима и пружа различите интерактивне садржаје.Пријава се састоји само од текстуалног дела образложења и нема додатних прилога, на основу којих би се Комисија додатно уверила у делатност овог музеја.
3. Народни музеј Лесковац номинован је на предлог Ивана Брборића,директора Завичајног музеја Жупе. Пријава се састоји од веома детаљне документације, у којој су: публикације Лесковачки зборник (који је сврстан у категорију М52), Светлописи времена – Лесковац и његови људи 1878–1941.Археолошка налазишта на територији општине Бојник, Збирка радионица из музеја, хемеротека музејских радионица, фотографије са отварања,дизајнерска решења за различите производе изложбе, хемеротека везана за серијал под називом Музејска азбука,намењен деци, хемеротека научног скупа Културно-историјска баштина југа Србије (реализован 15. и 16. октобра 2020), различити компакт дискови и видео материјал. У посебној кутији налазе се сувенири, маштовито осмишљени и одштампани за потребе промоције новог дела сталне поставке (мајице, сапуни, платнена кеса, исечак из Лесковачког гласника, слагалица, свећа, сапун и огледало).

            На основу свега наведеног, може се закључити да су све три музејске установе током претходног периода дале велики допринос развоју музејске струке у нашој земљи у дефинисаном периоду, али је награда једногласном одлуком Комисије припала Народном музеју Лесковац, који је остварио највећи успех у домену изложбене делатности кроз реализацију другог дела сталне поставке Времеплов лесковачког краја под називом Лесковац – српски Манчестер, као и издавачке делатности, те замашног педагошког рада. Реализација сталне поставке свакако је један од главних аргумената за награђивање јер она представља идентитет сваког музеја. Иза овог посла стоји огроман труд запослених, како кустоса, тако и комплетног музејског особља– од састављања наратива и постављања тематско-експозиционог плана и дизајна,до обезбеђивања финансијских средстава и саме поставке, која нужно мора имати елементе, креиране у складу са потребама музејског посетиоца нашег доба. Кроз модерни приступ у интерпретацији наслеђа, Народни музеј Лесковац је својим новим делом сталне поставке управо одговорио на све захтеве модерне музеологије, што гасасвим јасно издваја у односу на остале музеје номиноване у овој категорији.

За категорију 3) појединцу или ауторском тиму за изузетне резултатеу периоду од јануара 2020. до фебруара 2021. године, Комисији је достављено осам пријава, од којих једна – пријава Маријане Бугарски из СОШО са домом „Вук Караџић“ Сомбор није узета у обзир јер није поднета у складу са пропозицијама датим у условима Конкурса награде „Михаило Валтровић“.

1. Лила Дробац Крстић, номинована је за пројекат Кад је занат био златан на предлог Иване Јовановић Гудурић, вишег кустоса Музеја града Новог Сада и Иване Ћирјаковић, вишег кустоса Народног музеја Чачак. Уз пријаву је достављен прес-клипинг са видео материјалима и каталог изложбе Кад је занат био златан.
2. Душица Живковић, музејски саветник Етнографског музеја номинована је за студијску изложбу Орнаментална баштина – двопређне чарапе Србије од стране Браниславе Јордановић, музејског саветника у пензији. Као пропратни материјал приложене су фотографије и деплијан изложбе уз образложење да се монографија са темом обрађеном на поменутој изложби планира у наредном периоду.
3. Ауторски тим у чијем саставу су мр Сузана Вуксановић, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине и др Ана Ереш, научна сарадница Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београдуноминован је за пројекат Хронологија излагања скулптуре у Србији 1945–2000. године на предлог читаве групе историчара уметности: Милене Врбашки, музејског саветника Галерије Матице Српске, др Драгане Ковачић, музејског саветникаНародног музеја у Београду, Светлане Чековић, музејског саветникаМузејаРас у Новом Пазару, Славице Попов, вишег кустоса Савремене галерије Зрењанин, мр Драгојле Живанов, музејског саветникаГалерије Матице Српске,мср Драгане Гарић Јовичић, кустоса Музеја Војводине,Љубице Вуковић Дулић, вишег кустоса Градског музеја Суботица, Јулке Маринковић, музејског саветника Уметничке галеријеНадежда Петровић из Чачка, Љиљане Лазић, музејског саветника Музеја Града Новог Сада, Ане Боловић, музејског саветника Музеја рудничко-таковског краја, Иване Арађан, кустоса Народни музеј Зрењанин, Александре Стефанов, вишег кустоса Музеја Војводине, др Ане Милошевић, музејског саветника, Слађане Ђурђекановић Мирић, музејског саветника, Данијеле Матовић, вишег кустоса Музеја рударства и металургије из Бора, Биљане Грковић, музејског саветникаУметничке галеријeНародног музеја Крушевац, мр МишелаБлануше, музејског саветника Музеја савремене уметности Београд, др Рајке Бошковић, музејског саветникаМузеја савремене уметности Београд, Светлане Митић, музејског саветника  Музеја савремене уметности Београд, Жаклине Ратковић, музејског саветникаМузеја савремене уметности Београд, Мирослава Карића, кустоса Музеја савремене уметности Београд, Иване Јовановић, вишег кустоса Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине, Милене Милошевић Мицић, музејског саветника Завичајног музеја Књажевац, Јасмине Јакшић Субић, вишег кустоса Спомен-збирке Павла Бељанског, мр Милане Квас, вишег кустоса Спомен-збирке Павла Бељанскоги Марте Ђармати, вишег кустоса Спомен-збирке Павла Бељанскогиз Новог Сада.

Уз пријаву достављен је прилог у виду видео презентације.

• Група аутора у чијем су саставу: музејски саветнициМира Ниношевић иСлађана Рајковић, кустоси Небојша Димитријевић и Јелена Радовић, те дизајнерХаџи Оливера Николић и виши кустосмр Никола Марковић, номинована је зареализацијутематске целине под називом Лесковац, српски Манчестер 1878–1941.у склопу сталне поставке на предлог директора Народног музеја Врање Саше Стаменковића.
• Александра Гојгић, виши кустос Народног музеја Чачак, номинована је за пројекат Римске терме, 50 година од открића: дијалог наслеђа и заједнице на предлог Татјане Михаиловић, музејског саветника Народног музеја Краљево. Уз образложење награде достављени су видео записи о дводневном скупу Римске терме 50 година након открића: дијалог наслеђа и заједнице, који је одржан поводом обележавања пола века од открића римских терми у Чачку и публикацијаРимске терме у Чачку Гордане Јеремић и Александре Гојгић из 2012. године.
• ИсторичариНебојша Озимић и Ивана Груден Милентијевић, кустоси Народног музеја у Нишу,као ауторскитим номиновани су за реализацију сталне поставке у Меморијалном комплексу „12. фебруар“Народног музеја Ниш на предлог др Саше Марковића, редовног професора Педагошког факултета у Сомбору и Саше Стаменковића, директора Народног музеја Врање.Уз предлог је достављен каталоги видео материјал на основу којег је Комисија стекла детаљан увид у пројекат.
• Ауторски тим у чијем су саставу музејски саветници, етнолози мр Катарина Радисављевић,др Татјана Бугарски, Александар Петијевић икустос-етнологАлександар Антуновић, номинован је за изложбу Ја носим вас, ви носите мене – обућа из етнолошке збирке Музеја Војводине на предлог Снежане Томић, музејског саветника, етнолога,Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну. Уз препоруку, која садржи детаљно образложење, достављена је и следећа документација: детаљан опис пројекта и каталога, опис партиципативног дела изложбе, опис сарадње са креативном индустријом, попис музејских пратећих програма (радионица и стручних вођења), виртуелна комуникација са публиком, каталог изложбе, прес-клипинг, фотографије и други визуелни материјали.

У овогодишњој конкуренцији нашло се седам квалитетних пројеката, односно 17 аутора. Ради се о три тематске изложбе са етнолошком тематиком Кад је занат био златан, Орнаментална баштина – двопређне чарапе Србије, Ја носим вас, ви носите мене – обућа из етнолошке збирке Музеја Војводине, две сталне поставке – Народног музеја Лесковац – Лесковац, српски Манчестер 1878–1941. и Меморијалног комплекса „12. фебруар“, једном пројекту везаном за непокретно културно наслеђеРимске терме, 50 година од открића: дијалог наслеђа и заједнице, те пројекту истраживачког карактера – Хронологија излагања скулптуре у Србији 1945–2000. године.Сваки од пројеката у свом домену представља искорак у музејској делатности, тим пре што су се музеји током 2020. нашли пред изазовом пандемије вируса Ковид-19, што их је натерало на убрзани преображај и прелазак на дигитално пословање. Упркос свим мерама заштите од пандемије, које су видно смањиле број посетилаца у музејима, програми су реализовани у великој мери уз поштовање савремених музеолошких принципа, нарочито у сегменту интерпретације и презентације културног наслеђа (покретног, непокретног, материјалног и нематеријалног). Све поменуте привремене изложбе тематски су добро промишљене, елегантно дизајниране и постављене на модеран начин, а сталне поставке надграђене употребом дигиталних технологија и медија. Истраживачки пројекат који се бави хронологијом излагања скулптуре у Србији 1945–2000. може се сматрати својеврсним подухватом,чији је резултат јединствена интернет страница на којој се може пратити ова специфична тема, са могућношћу да се у склопу поменуте презентације иста развија и допуњава.

И ове године се тако пред Комисијом нашао тежак задатак. Приликом избора најбољег предлога за награду у категорији 3. посматрана је комплетна слика пројекта/изложбе – анализиран је музеолошки приступ аутора, изглед и садржај каталога/монографије/вебсајта, пратећи програми– едукативнерадионице, предавања, други догађаји, начин промовисања, те степен прилагодљивости у односу на ситуацију насталу избијањем пандемије.У складу са горе поменутим, два пројекта су се издвојила, па је Комисија већином гласова (у односу шест гласова према једном) донела одлуку да се у овој категорији награда „Михаило Валтровић“подели ауторима две изложбе.

Први добитник је Лила Дробац Крстић, кустос-етнолог Народног музеја Аранђеловац, номинована за изложбуКад је занат био златан. Изложба је отворена 13. фебруара 2021. као завршна фаза ширег пројекта, који поред интерактивне поставке, обухвата и каталог са могућношћу приступа видео садржајима путем кју-ар кодова, као и истоимену апликацију. Резултат је вишедеценијског истраживачког рада, како теренског, тако и кабинетског, у којем се колегиница бавила многобројним традиционалним занатима. Пред публиком су на савремен начин представљени лончарски, каменорезачки, ковачки, столарски, опанчарски, вуновлачарски, абаџијски, терзијски, кројачки, ужарски, воскарски, берберски, сајџијски, фотографски и пекарски занат.Осим што ову богату поставку чине вредни музејски експонати, овде се могу наћи различити илустративни материјали са фотографијама, мајсторским и калфенским писмима. Поред тога, изложба се састоји од видео садржаја са приказаним процесима рада у аутентичном амбијенту занатских радионица, до којих се долази путем кју-ар кодова.Вредност овог пројекта налази се у томешто исти почива на правом музеолошком раду – систематичном истраживању, прикупљању, заштити, те савременој интерпретацији и презентацији занатске производње и производа, који данас представљају музејске предмете. Значај поставке тиме је већи што многима од представљених заната у савременом добу прети изумирање. И коначно, њиме се локално становништво, превасходно његови млађи припадници, упознају са важним етнолошким наслеђем аранђеловачког краја, што се одражава и кроз предано деловање стручњака запослених у Народном музеју Аранђеловац.

Ауторски тим у саставу мр Катарина Радисављевић, др Татјана Бугарски, Александар Петијевић, Александар Антуновић други је добитник у категорији3. за изложбу Ја носим вас, ви носите мене – обућа из етнолошке збирке Музеја Војводине. Ова поставка представљала је најзначајнију и напропраћенију изложбуове установе током 2020. години и с почетка 2021.и бавила се обућом из етнолошких збирки у контексту културних значења њених појединих врста и облика. Анализа збирке обуће ауторима је била полазна основа за причу о различитим културним утицајима у прошлости, естетици, моди, начинима производње, као и идентитетским и комуникацијским аспектима различитих врста обуће. Поред тога што је представила различите типове обуће и радионице као мале амбијенталне целине, изложба се издвојила иновативношћу у креирању пратећих програма, кроз комбиновање савремених уметничких израза (балетско-модног перформанса), креативних индустрија и партиципације музејске публике. На отварању, уприличеном поводом Дана музеја, изведен је балетско-модни перформанс Војводина корацима предакана којем су чланови балетског ансамбла Српског народног позоришта носили обућу специјално дизајнирану за ове потребе, по мотивима из колекција Музеја Војводине (коју је израдила радионица Bratscher Custom Shoes).Партиципативни део инспирисао је грађане и укључио их у живот изложбе током целогњеног трајања: деца су слала своје цртеже обуће из маште, а одрасли приче о омиљеним ципелама и фотографије истих. Сваки од ових прилога, које су виртуелни и стварни посетиоци доносили у Музеј или слали електронским путем, постајали су физички део изложбе на екранима осетљивим на додир и објављивани су путем музејског вебсајта и друштвених мрежа. Изложбу је пратио раскошан каталог са богатим илустрацијама и каталошком обрадом изложених предмета, али и бројне дечје играонице, радионице и предавања, који су реализовани у складу са Владиним мерама заштите од пандемије, у стварном и виртуелном свету.

Реализацијом поменута два пројекта, награђени стручњаци у категорији 3. показали су колико су у раду сваког музеалца важни: систематичан музејски рад – од прикупљања до излагања, отвореност ка примени различитих израза у интерпретацији и презентацији музејског наслеђа, прилагодљивост и умереност у коришћењу нових технологија,те окренутост савременој публици и њеним потребама.

Председник Комисије

за доделу награда и признања МДС

______________________________

 мр Тијана Станковић Пештерац

У Руми,24.6. 2021.