Muzejsko društvo Srbije 
Etnološke zbirke i scenski nastupi
Gradski muzej Sombor, 12. i 13. septembar 2024. godine
U četvrtak, 12. septembra 2024. godine, sa početkom u 12 časova u Gradskom muzeju Sombor otvoren je stručni skup Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije koji je trajao dva dana. Tema ovogodišnjeg skupa bila je Etnološke zbirke i scenski nastupi.
Ciljevi Stručnog skupa su višestruki – okupljanje stručnjaka i razmena iskustava, predstavljanje i diskusija o temama koje za sve nas predstavljaju svojevrsne izazove i razvijaju nedoumice, kao i teskobe u pronalaženju njihovog rešenja, kao i pronalaženje konkretnih rešenja i alata za budući rad povezan sa izabranim temama Skupa.
Pozdravnu reč održao je direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj nakon čega je Branka Sikimić, predsednica Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije obrazložila razloge za odabranu temu. Program je dalje obuhvatao izlaganja tri muzejska savetnika iz različitih institucija koji su izložili svoje prijavljene teme, nakon čega je održana i diskusija sa prisutnim članovima.
Prvo predavanje održala je Snežana Tomić iz Muzeja na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu sa temom Smernice za rekonstrukciju narodne nošnje Zlatibora: Primena. Koleginica je podeleila svoja dugogodišnja iskustva u radu sa KUD-ovima. Odličan primer za saradnju sa KUD-ovima je i njena knjiga koju je predstavila ovom prilikom – Narodna nošnja Zlatibora. U radu je, na osnovu dostupnih podataka, predstavljen razvoj narodne nošnje u zlatiborskim selima od sredine XIX veka do sedamdesetih godina XX veka, kada se ona praktično gubi, sa osvrtom na njeno poreklo, promene u kroju, materijalu, načinu ukrašavanja, potom sličnosti i razlike u odnosu na susedne oblasti, kao i postupak njene izrade. U posebnom odeljku date su smernice za njenu rekonstrukciju i primenu u scenskom predstavljanju, što omogućava njeno dalje trajanje, ali u drugačijem kontekstu.
Potom je Suzana Mijić iz Muzeja rudarstva i metalurgije Bor održala predavanje na temu Folklorne manifestacije i etnologija. Ona je pričala o manifestaciji Susreti sela koja se održava svake godine od marta do maja u selima grada Bora u organizaciji Centra za kulturu grada Bora. Ova manifestacija je organizovana u vidu takmičenja gde se svako selo trudi da dobije što više poena u raznim kategorijama: folklor (stari, omladinski, dečiji), narodni običaj, kvalitet priredbe, scenografija, narodna pesma sa i bez muzičke pratnje, duet ili grupa pevača, narodna umotvorina, kazivanje zdravice itd. Etnolog je uvek bio uključen u rad ove manifestacije, a od 2003. godine on daje i temu običaja koji će biti predstavljen.
Poslednje predavanje pre zajedničke diskusije imala je Jelena Sekulović iz Etnografskog muzeja u Beogradu sa temom Korišćenje muzejskih izvora za rekonstrukciju srpskog građanskog kostima – primer Ansambla kolo. Koleginica je navela primer jedne dobre prakse kada je za potrebe Ansambla Kolo, sa kojim Etnografski muzej u Beogradu srađuje od samog osnivanja, urađena rekonstrukcija ženskog građanskog kostima. Tačnije, najpre je obrazložena definicija rekonstrukcije i reinterpretacije. Rekonstrukcija je verodostojna kopija koja nastaje kao supstitut usled fragilnosti muzejskih predmeta. Reinterpretacija je autorsko delo koje se oslanja na original i nastaje usled potreba nekog oblika javnog izvođenja. U ovom slučaju, uloga stručnjaka je definisanje određenog odevnog predmeta, potom odabir predmeta iz zbirke kao i priprema pratećeg materijala. Korišćenje muzejskih izvora podrazumevalo bi vađenje krojeva, preslikavanje dekoracije, beleženje svih vrsti materijala, kao i upotrebu vizuelnih predmeta. Istaknuti su i principi procesa izrade scenskog kostima, a to je uvažavanje potrebe izvođača, odnosno fleksibilnost kostima koji omogućava slobodan pokret. Pored toga, važno je poštovanje zakona scene gde je moguća vidljivost cele figure izvođača.
Nakon održanih predavanja uz prateće fotografije, nastavljena je diskusija sa prisutnim članovima Etnološke sekcije. Prvog dana stručnog skupa prisustvovalo je 19 etnologa iz različitih muzeja. Razmenjena su iskustva i drugih kolega sa KUD-ovima, a jedan od zaključaka jeste da je potrebno publikovati knjige sa krojevima narodnih nošnji, uz detaljan opis kako materijala, tako i ornamentalnih detalja. Pored toga, važno je da prepoznamo zanatlije koji se bave izradom različitih odevnih predmeta.
Posle pauze za ručak, prisutni su obišli Gradski muzej Sombor i Muzej Podunavskih Švaba, uz stručno vođenje. Upriličena je i vožnja Velikim bačkim kanalom, uz priču o istorijatu kanala.
Drugi dan stručnog skupa podrazumevao je obilazak znamenitosti u Somboru i okolini. Posetili smo Bački Monoštor. Tamo su nas dočekali u Pčelarskoj učionici gde je održana prezentacija o porodičnoj tradiciji pčelarstva, značaju pčela i pčelinjih proizvoda uz degustaciju medovače i medenjaka. Učesnici skupa su posetili crkvu Svetog Petra i Pavla, nakon čega smo otišli u etno-kuću Mali Bodrog.
Branka Sikimić
predsednica Etnološke sekcije
Muzejskog društva Srbije