Музејско друштво Србије 
Етнолошке збирке и сценски наступи
Градски музеј Сомбор, 12. и 13. септембар 2024. године
У четвртак, 12. септембра 2024. године, са почетком у 12 часова у Градском музеју Сомбор отворен је стручни скуп Етнолошке секције Музејског друштва Србије који је трајао два дана. Тема овогодишњег скупа била је Етнолошке збирке и сценски наступи.
Циљеви Стручног скупа су вишеструки – окупљање стручњака и размена искустава, представљање и дискусија о темама које за све нас представљају својеврсне изазове и развијају недоумице, као и тескобе у проналажењу њиховог решења, као и проналажење конкретних решења и алата за будући рад повезан са изабраним темама Скупа.
Поздравну реч одржао је директор Градског музеја Сомбор, Давид Фирањ након чега је Бранка Сикимић, председница Етнолошке секције Музејског друштва Србије образложила разлоге за одабрану тему. Програм је даље обухватао излагања три музејска саветника из различитих институција који су изложили своје пријављене теме, након чега је одржана и дискусија са присутним члановима.
Прво предавање одржала је Снежана Томић из Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну са темом Смернице за реконструкцију народне ношње Златибора: Примена. Колегиница је поделеила своја дугогодишња искуства у раду са КУД-овима. Одличан пример за сарадњу са КУД-овима је и њена књига коју је представила овом приликом – Народна ношња Златибора. У раду је, на основу доступних података, представљен развој народне ношње у златиборским селима од средине XIX века до седамдесетих година XX века, када се она практично губи, са освртом на њено порекло, промене у кроју, материјалу, начину украшавања, потом сличности и разлике у односу на суседне области, као и поступак њене израде. У посебном одељку дате су смернице за њену реконструкцију и примену у сценском представљању, што омогућава њено даље трајање, али у другачијем контексту.
Потом је Сузана Мијић из Музеја рударства и металургије Бор одржала предавање на тему Фолклорне манифестације и етнологија. Она је причала о манифестацији Сусрети села која се одржава сваке године од марта до маја у селима града Бора у организацији Центра за културу града Бора. Ова манифестација је организована у виду такмичења где се свако село труди да добије што више поена у разним категоријама: фолклор (стари, омладински, дечији), народни обичај, квалитет приредбе, сценографија, народна песма са и без музичке пратње, дует или група певача, народна умотворина, казивање здравице итд. Етнолог је увек био укључен у рад ове манифестације, а од 2003. године он даје и тему обичаја који ће бити представљен.
Последње предавање пре заједничке дискусије имала је Јелена Секуловић из Етнографског музеја у Београду са темом Коришћење музејских извора за реконструкцију српског грађанског костима – пример Ансамбла коло. Колегиница је навела пример једне добре праксе када је за потребе Ансамбла Коло, са којим Етнографски музеј у Београду срађује од самог оснивања, урађена реконструкција женског грађанског костима. Тачније, најпре је образложена дефиниција реконструкције и реинтерпретације. Реконструкција је веродостојна копија која настаје као супститут услед фрагилности музејских предмета. Реинтерпретација је ауторско дело које се ослања на оригинал и настаје услед потреба неког облика јавног извођења. У овом случају, улога стручњака је дефинисање одређеног одевног предмета, потом одабир предмета из збирке као и припрема пратећег материјала. Коришћење музејских извора подразумевало би вађење кројева, пресликавање декорације, бележење свих врсти материјала, као и употребу визуелних предмета. Истакнути су и принципи процеса израде сценског костима, а то је уважавање потребе извођача, односно флексибилност костима који омогућава слободан покрет. Поред тога, важно је поштовање закона сцене где је могућа видљивост целе фигуре извођача.
Након одржаних предавања уз пратеће фотографије, настављена је дискусија са присутним члановима Етнолошке секције. Првог дана стручног скупа присуствовало је 19 етнолога из различитих музеја. Размењена су искуства и других колега са КУД-овима, а један од закључака јесте да је потребно публиковати књиге са кројевима народних ношњи, уз детаљан опис како материјала, тако и орнаменталних детаља. Поред тога, важно је да препознамо занатлије који се баве израдом различитих одевних предмета.
После паузе за ручак, присутни су обишли Градски музеј Сомбор и Музеј Подунавских Шваба, уз стручно вођење. Уприличена је и вожња Великим бачким каналом, уз причу о историјату канала.
Други дан стручног скупа подразумевао је обилазак знаменитости у Сомбору и околини. Посетили смо Бачки Моноштор. Тамо су нас дочекали у Пчеларској учионици где је одржана презентација о породичној традицији пчеларства, значају пчела и пчелињих производа уз дегустацију медоваче и медењака. Учесници скупа су посетили цркву Светог Петра и Павла, након чега смо отишли у етно-кућу Мали Бодрог.
Бранка Сикимић
председница Етнолошке секције
Музејског друштва Србије