Muzejsko društvo Srbije 
Inicijativu za obnavljanje rada Etnološke sekcije u okviru Muzejskog društva Srbije, pokrenule su Ljiljana Tojaga Vasić, Živka Romelić, Dušica Živković i Gordana Pajić, 2003. godine. Nakon što je inicijativu podržao veliki broj kolega, tadašnjem Upravnom odboru MDS-a upućen je zvaničan dopis sa molbom da se konstituisanje Etnološke sekcije uvrsti u dnevni red redovne sednice MDS-a. Konstitutivna sednica Sekcije održana je u Nišu, 22. aprila 2005. godine, na kojoj je bilo prisutno 34 etnolga iz 22 muzejske institucije. Za predsednika Sekcije izabrana je Živka Romelić, muzejski savetnik u Narodnom muzeju Kruševac. Od tada, pa sve do danas Etnološka sekcija radi kontinuirano, a svoju delatnost obavlja u skladu sa članovima 49. i 50. Statuta Muzejskog društva Srbije.Sekcija broji 63 člana iz preko 25 muzejskih ustanova, obrazovno-naučnih institucija i nevladinog sektora.
Kroz stručna okupljanja i druge vidove komunikacije, članstvo Sekcije radi na prepoznavanju i rešavanju problema u zaštiti kulturnog nasleđa, materijalnog i nematerijalnog, a koje je u ingernciji kustosa etnologa. Važan segment rada posvećen je pitanjima osavremenjivanja dokumnetacije, njenoj digitalizaciji, kao i primeni informacionih tehnologija u prezenaticiji etnoloških zbirki i kustoskih znanja.
Pored redovnih godišnjih sastanaka, Etnološka sekcija organizuje stručne skupove na kojima se obrađuju aktuelne teme iz oblasti muzeologije, etnologije, antrpologije i novih medija. U periodu od 2005. do 2019. godine u održani su sledeći stručni skupovi i konferncije:
- Okrugli sto Etnologija u muzejima Srbije na početku 21. veka, Muzej Vojvodine, Novi Sad, 2005. godina
- Muzejska dokumentacija – stanje i perspektive, Narodni muzej u Čačku, 2006. godina
- Redefinisanje pojma etnografskog predmeta, Narodni muzej Kruševac, 2006. godina
- Narodno graditeljstvo u funkciji muzeologije i Muzeji u okviru privrednih organizacija, Narodni muzej Požarevac, 2007. godina
- Stručni skup Redefinisanje etnografskog muzejskog predmeta 2 (podela i nazivi zbirki), Muzej Krajine, Negotin, 2007. godina
- Eksperimentisanje u prostoru (teme: Prezentacija etnolških predmeta i Odnos novih medija sa konceptom muzeja), Muzej na otvorenom Staro selo, Sirogojno, 2008. godina
- Muzeji: Zahtevi u odnosu na sopstevno okuženje (teme: Šta muzeji očekuju od publike, a šta publika od muzeja i Muzejska etika na delu), stučni skup je održan u okviru zajedničkog sastanak Muzejskog društva Srbije i obeležavanja 125 godina postojanja Gradskog muzeja Sombor, 2008. godina
- Formiranje etnografskih zbirki i postavki u Srbiji – novi pogledi, povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Jovana Cvijića, Narodni muzej Valjevo, 2015. godina, podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja RS
- Muzejska etnografija i savremena kultura, Muzej na otvorenom Staro selo, Sirogojno, 2016. godina, podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja RS
- Tradicija vašara i sabora u Srbiji, Zavičajni muzej Ruma, 2017. godina
- Nematerijalno kulturno nasleđe u muzejskim zbirkama i Fenomen detinjstva u muzejskom kontekstu, Muzej Krajine, Negotin, 2019. godina
- Etnografska muzeologija i primena infopmacionih tehnologija, Mala Remeta, 2019. godina, podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja RS
Radovi sa održanih skupova publikovani su u posebnim izdanjima Muzejskog društva Srbije, odnosno časopisu Muzeji.
Godine 2008. Sekcija je pokrenula projekat Stadardizacije termina etnoloških zbirki i predmeta. U prvoj fazi urađen je predlog podele etnoloških zbirki prema funkciji predmeta. U drugoj fazi, započet je rad na usaglašavlju termina za predmete po pojedinačnim zbirkama i kolekcijama.
Godine 2017. započet je projekat Tradicija vašara i sabora u Srbiji. Neki od fakora koji su uticali na izbor vašara kao teme prve zajedničke izložbe su bili su : društveni fenomen dugog trajanja; prisustvo na čitavom prostoru Republike Srbije; mogućnosti sagledavanja i prezentacije vašara iz različitih aspekata – privredni značaj, društveno – regijski, mesta zabave; dostupnost različitih izvora – arhivska građa, fotografije, muzejskih predmeti, video zapisi; aktuelnost tema, kao što su interpretacija tradicionalnih predmeta u savremenoj kulturi, potrošačka kultura, hiperprodukcija. Do sada je formirana eletronska baza podataka sa fotografijama, arhivskim dokumentima i video zapisima. U narednom periodu planirana je izložba, kao i izrada internet platforme.
IZLOŽBA „TRADICIJA VAŠARA U SRBIJI“ – prva zajednička izložba članova Etnološke sekcije MDS-a
U Narodnom muzeju Čačak, 14. decembra 2022. svečano je otvorena izložba „Tradicija vašara u Srbiji“. Izložbu su realizovali članovi Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije, kao završni deo višegodišnjeg projekta. U realizaciji izložbe učestvovalo je 24 etnologa zaposlena u muzejskim institucijama, i to kroz izbor fotografija i arhivske građe, kao i priređivanje pratećih tekstova. Pristupom koji je od samog početka podrazumevao zajednički rad svih saradnika, stvorena je jedinstvena baza podatka koja sadrži različitu vizuelnu građu o fenomenu vašara i to sa prostora čitave Srbije.
Deo ovog vrednog materijala (iz 18 muzejskih institucija) reprodukovan je na izložbi „Tradicija vašara u Srbiji“. Za sledeću godinu planirano je gostovanje izložbe u svim muzejima učesnicima na projektu.
Ivana Jovanović Gudurić,
predsednik ES MDS i koordinator projekta
- Etnološke zbirke i scenski nastupi
U četvrtak, 12. septembra 2024. godine, sa početkom u 12 časova u Gradskom muzeju Sombor otvoren je stručni skup Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije koji je trajao dva dana. Tema ovogodišnjeg skupa bila je Etnološke zbirke i scenski nastupi.
Ciljevi Stručnog skupa su višestruki – okupljanje stručnjaka i razmena iskustava, predstavljanje i diskusija o temama koje za sve nas predstavljaju svojevrsne izazove i razvijaju nedoumice, kao i teskobe u pronalaženju njihovog rešenja, kao i pronalaženje konkretnih rešenja i alata za budući rad povezan sa izabranim temama Skupa.
Pozdravnu reč održao je direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj nakon čega je Branka Sikimić, predsednica Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije obrazložila razloge za odabranu temu. Program je dalje obuhvatao izlaganja tri muzejska savetnika iz različitih institucija koji su izložili svoje prijavljene teme, nakon čega je održana i diskusija sa prisutnim članovima.
Prvo predavanje održala je Snežana Tomić iz Muzeja na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu sa temom Smernice za rekonstrukciju narodne nošnje Zlatibora: Primena. Koleginica je podeleila svoja dugogodišnja iskustva u radu sa KUD-ovima. Odličan primer za saradnju sa KUD-ovima je i njena knjiga koju je predstavila ovom prilikom – Narodna nošnja Zlatibora. U radu je, na osnovu dostupnih podataka, predstavljen razvoj narodne nošnje u zlatiborskim selima od sredine XIX veka do sedamdesetih godina XX veka, kada se ona praktično gubi, sa osvrtom na njeno poreklo, promene u kroju, materijalu, načinu ukrašavanja, potom sličnosti i razlike u odnosu na susedne oblasti, kao i postupak njene izrade. U posebnom odeljku date su smernice za njenu rekonstrukciju i primenu u scenskom predstavljanju, što omogućava njeno dalje trajanje, ali u drugačijem kontekstu.
Potom je Suzana Mijić iz Muzeja rudarstva i metalurgije Bor održala predavanje na temu Folklorne manifestacije i etnologija. Ona je pričala o manifestaciji Susreti sela koja se održava svake godine od marta do maja u selima grada Bora u organizaciji Centra za kulturu grada Bora. Ova manifestacija je organizovana u vidu takmičenja gde se svako selo trudi da dobije što više poena u raznim kategorijama: folklor (stari, omladinski, dečiji), narodni običaj, kvalitet priredbe, scenografija, narodna pesma sa i bez muzičke pratnje, duet ili grupa pevača, narodna umotvorina, kazivanje zdravice itd. Etnolog je uvek bio uključen u rad ove manifestacije, a od 2003. godine on daje i temu običaja koji će biti predstavljen.
Poslednje predavanje pre zajedničke diskusije imala je Jelena Sekulović iz Etnografskog muzeja u Beogradu sa temom Korišćenje muzejskih izvora za rekonstrukciju srpskog građanskog kostima – primer Ansambla kolo. Koleginica je navela primer jedne dobre prakse kada je za potrebe Ansambla Kolo, sa kojim Etnografski muzej u Beogradu srađuje od samog osnivanja, urađena rekonstrukcija ženskog građanskog kostima. Tačnije, najpre je obrazložena definicija rekonstrukcije i reinterpretacije. Rekonstrukcija je verodostojna kopija koja nastaje kao supstitut usled fragilnosti muzejskih predmeta. Reinterpretacija je autorsko delo koje se oslanja na original i nastaje usled potreba nekog oblika javnog izvođenja. U ovom slučaju, uloga stručnjaka je definisanje određenog odevnog predmeta, potom odabir predmeta iz zbirke kao i priprema pratećeg materijala. Korišćenje muzejskih izvora podrazumevalo bi vađenje krojeva, preslikavanje dekoracije, beleženje svih vrsti materijala, kao i upotrebu vizuelnih predmeta. Istaknuti su i principi procesa izrade scenskog kostima, a to je uvažavanje potrebe izvođača, odnosno fleksibilnost kostima koji omogućava slobodan pokret. Pored toga, važno je poštovanje zakona scene gde je moguća vidljivost cele figure izvođača.
Nakon održanih predavanja uz prateće fotografije, nastavljena je diskusija sa prisutnim članovima Etnološke sekcije. Prvog dana stručnog skupa prisustvovalo je 19 etnologa iz različitih muzeja. Razmenjena su iskustva i drugih kolega sa KUD-ovima, a jedan od zaključaka jeste da je potrebno publikovati knjige sa krojevima narodnih nošnji, uz detaljan opis kako materijala, tako i ornamentalnih detalja. Pored toga, važno je da prepoznamo zanatlije koji se bave izradom različitih odevnih predmeta.
Posle pauze za ručak, prisutni su obišli Gradski muzej Sombor i Muzej Podunavskih Švaba, uz stručno vođenje. Upriličena je i vožnja Velikim bačkim kanalom, uz priču o istorijatu kanala.
Drugi dan stručnog skupa podrazumevao je obilazak znamenitosti u Somboru i okolini. Posetili smo Bački Monoštor. Tamo su nas dočekali u Pčelarskoj učionici gde je održana prezentacija o porodičnoj tradiciji pčelarstva, značaju pčela i pčelinjih proizvoda uz degustaciju medovače i medenjaka. Učesnici skupa su posetili crkvu Svetog Petra i Pavla, nakon čega smo otišli u etno-kuću Mali Bodrog.
Predsednik Etnološke sekcije:
Ivana Jovanović Gudurić, viši kustos, Muzej grada Novog Sada
Konatkt: etnoloskasekcija@gmail.com
Pratite rad sekcije i na Facebook-u