Етнолошка секција – Музејско друштво Србије

Иницијативу за обнављање рада Етнолошке секције у оквиру Музејског друштва Србије, покренуле су Љиљана Тојага Васић, Живка Ромелић, Душица Живковић и Гордана Пајић, 2003. године. Након што је иницијативу подржао велики број колега, тадашњем Управном одбору МДС-а упућен је званичан допис са молбом да се конституисање Етнолошке секције уврсти у дневни ред редовне седнице МДС-а. Конститутивна седница Секције одржана је у Нишу, 22. априла 2005. године, на којој је било присутно 34 етнолга из 22 музејске институције. За председника Секције изабрана је Живка Ромелић, музејски саветник у Народном музеју Крушевац. Од тада, па све до данас Етнолошка секција ради континуирано, а своју делатност обавља у складу са члановима 49. и 50. Статута Музејског друштва Србије.Секција броји 63 члана из преко 25 музејских установа, образовно-научних институција и невладиног сектора.

Кроз стручна окупљања и друге видове комуникације, чланство Секције ради на препознавању и решавању проблема у заштити културног наслеђа, материјалног и нематеријалног, а које је у ингернцији кустоса етнолога. Важан сегмент рада посвећен је питањима осавремењивања докумнетације, њеној дигитализацији, као и примени информационих технологија у презенатицији етнолошких збирки и кустоских знања.

Поред редовних годишњих састанака, Етнолошка секција организује стручне скупове на којима се обрађују актуелне теме из области музеологије, етнологије, антрпологије и нових медија. У периоду од 2005. до 2019. године у одржани су следећи стручни скупови и конфернције:

Округли сто Етнологија у музејима Србије на почетку 21. века, Музеј Војводине, Нови Сад, 2005. година
Музејска документација – стање и перспективе, Народни музеј у Чачку, 2006. година
Редефинисање појма етнографског предмета, Народни музеј Крушевац, 2006. година
Народно градитељство у функцији музеологије и Музеји у оквиру привредних организација, Народни музеј Пожаревац, 2007. година
Стручни скуп Редефинисање етнографског музејског предмета 2 (подела и називи збирки), Музеј Крајине, Неготин, 2007. година
Експериментисање у простору (теме: Презентација етнолшких предмета и Однос нових медија са концептом музеја), Музеј на отвореном Старо село, Сирогојно, 2008. година
Музеји: Захтеви у односу на сопстевно окужење (теме: Шта музеји очекују од публике, а шта публика од музеја и Музејска етика на делу), стучни скуп је одржан у оквиру заједничког састанак Музејског друштва Србије и обележавања 125 година постојања Градског музеја Сомбор, 2008. година
Формирање етнографских збирки и поставки у Србији – нови погледи, поводом обележавања 150 година од рођења Јована Цвијића, Народни музеј Ваљево, 2015. година, подржан од стране Министарства културе и информисања РС
Музејска етнографија и савремена култура, Музеј на отвореном Старо село, Сирогојно, 2016. година, подржан од стране Министарства културе и информисања РС
Традиција вашара и сабора у Србији, Завичајни музеј Рума, 2017. година
Нематеријално културно наслеђе у музејским збиркама и Феномен детињства у музејском контексту, Музеј Крајине, Неготин, 2019. година
Етнографска музеологија и примена инфоpмационих технологија, Мала Ремета, 2019. година, подржан од стране Министарства културе и информисања РС

Радови са одржаних скупова публиковани су у посебним издањима Музејског друштва Србије, односно часопису Музеји.

Године 2008. Секција је покренула пројекат Стадардизације термина етнолошких збирки и предмета. У првој фази урађен је предлог поделе етнолошких збирки према функцији предмета. У другој фази, започет је рад на усаглашављу термина за предмете по појединачним збиркама и колекцијама.

Године 2017. започет је пројекат Традиција вашара и сабора у Србији. Неки од факора који су утицали на избор вашара као теме прве заједничке изложбе су били су : друштвени феномен дугог трајања; присуство на читавом простору Републике Србије; могућности сагледавања и презентације вашара из различитих аспеката – привредни значај, друштвено – регијски, места забаве; доступност различитих извора – архивска грађа, фотографије, музејских предмети, видео записи; актуелност тема, као што су интерпретација традиционалних предмета у савременој култури, потрошачка култура, хиперпродукција. До сада је формирана елетронска база података са фотографијама, архивским документима и видео записима. У наредном периоду планирана је изложба, као и израда интернет платформе.

ИЗЛОЖБА „ТРАДИЦИЈА ВАШАРА У СРБИЈИ“ – прва заједничка изложба чланова Етнолошке секције МДС-а

У Народном музеју Чачак, 14. децембра 2022. свечано је отворена изложба „Традиција вашара у Србији“. Изложбу су реализовали чланови Етнолошке секције Музејског друштва Србије, као завршни део вишегодишњег пројекта. У реализацији изложбе учествовало је 24 етнолога запослена у музејским институцијама, и то кроз избор фотографија и архивске грађе, као и приређивање пратећих текстова. Приступом који је од самог почетка подразумевао заједнички рад свих сарадника, створена је јединствена база податка која садржи различиту визуелну грађу о феномену вашара и то са простора читаве Србије.

Део овог вредног материјала (из 18 музејских институција) репродукован је на изложби „Традиција вашара у Србији“. За следећу годину планирано је гостовање изложбе у свим музејима учесницима на пројекту.

Ивана Јовановић Гудурић,
председник ЕС МДС и координатор пројекта

Етнолошке збирке и сценски наступи

У четвртак, 12. септембра 2024. године, са почетком у 12 часова у Градском музеју Сомбор отворен је стручни скуп Етнолошке секције Музејског друштва Србије који је трајао два дана. Тема овогодишњег скупа била је Етнолошке збирке и сценски наступи.

Циљеви Стручног скупа су вишеструки – окупљање стручњака и размена искустава, представљање и дискусија о темама које за све нас представљају својеврсне изазове и развијају недоумице, као и тескобе у проналажењу њиховог решења, као и проналажење конкретних решења и алата за будући рад повезан са изабраним темама Скупа.

Поздравну реч одржао је директор Градског музеја Сомбор, Давид Фирањ након чега је Бранка Сикимић, председница Етнолошке секције Музејског друштва Србије образложила разлоге за одабрану тему. Програм је даље обухватао излагања три музејска саветника из различитих институција који су изложили своје пријављене теме, након чега је одржана и дискусија са присутним члановима.

Прво предавање одржала је Снежана Томић из Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну са темом Смернице за реконструкцију народне ношње Златибора: Примена. Колегиница је поделеила своја дугогодишња искуства у раду са КУД-овима. Одличан пример за сарадњу са КУД-овима је и њена књига коју је представила овом приликом – Народна ношња Златибора. У раду је, на основу доступних података, представљен развој народне ношње у златиборским селима од средине XIX века до седамдесетих година XX века, када се она практично губи, са освртом на њено порекло, промене у кроју, материјалу, начину украшавања, потом сличности и разлике у односу на суседне области, као и поступак њене израде. У посебном одељку дате су смернице за њену реконструкцију и примену у сценском представљању, што омогућава њено даље трајање, али у другачијем контексту.

Потом је Сузана Мијић из Музеја рударства и металургије Бор одржала предавање на тему Фолклорне манифестације и етнологија. Она је причала о манифестацији Сусрети села која се одржава сваке године од марта до маја у селима града Бора у организацији Центра за културу града Бора. Ова манифестација је организована у виду такмичења где се свако село труди да добије што више поена у разним категоријама: фолклор (стари, омладински, дечији), народни обичај, квалитет приредбе, сценографија, народна песма са и без музичке пратње, дует или група певача, народна умотворина, казивање здравице итд. Етнолог је увек био укључен у рад ове манифестације, а од 2003. године он даје и тему обичаја који ће бити представљен.

Последње предавање пре заједничке дискусије имала је Јелена Секуловић из Етнографског музеја у Београду са темом Коришћење музејских извора за реконструкцију српског грађанског костима – пример Ансамбла коло. Колегиница је навела пример једне добре праксе када је за потребе Ансамбла Коло, са којим Етнографски музеј у Београду срађује од самог оснивања, урађена реконструкција женског грађанског костима. Тачније, најпре је образложена дефиниција реконструкције и реинтерпретације. Реконструкција је веродостојна копија која настаје као супститут услед фрагилности музејских предмета. Реинтерпретација је ауторско дело које се ослања на оригинал и настаје услед потреба неког облика јавног извођења. У овом случају, улога стручњака је дефинисање одређеног одевног предмета, потом одабир предмета из збирке као и припрема пратећег материјала. Коришћење музејских извора подразумевало би вађење кројева, пресликавање декорације, бележење свих врсти материјала, као и употребу визуелних предмета. Истакнути су и принципи процеса израде сценског костима, а то је уважавање потребе извођача, односно флексибилност костима који омогућава слободан покрет. Поред тога, важно је поштовање закона сцене где је могућа видљивост целе фигуре извођача.

Након одржаних предавања уз пратеће фотографије, настављена је дискусија са присутним члановима Етнолошке секције. Првог дана стручног скупа присуствовало је 19 етнолога из различитих музеја. Размењена су искуства и других колега са КУД-овима, а један од закључака јесте да је потребно публиковати књиге са кројевима народних ношњи, уз детаљан опис како материјала, тако и орнаменталних детаља. Поред тога, важно је да препознамо занатлије који се баве израдом различитих одевних предмета.

После паузе за ручак, присутни су обишли Градски музеј Сомбор и Музеј Подунавских Шваба, уз стручно вођење. Уприличена је и вожња Великим бачким каналом, уз причу о историјату канала.

Други дан стручног скупа подразумевао је обилазак знаменитости у Сомбору и околини. Посетили смо Бачки Моноштор. Тамо су нас дочекали у Пчеларској учионици где је одржана презентација о породичној традицији пчеларства, значају пчела и пчелињих производа уз дегустацију медоваче и медењака. Учесници скупа су посетили цркву Светог Петра и Павла, након чега смо отишли у етно-кућу Мали Бодрог.

Председник Етнолошке секције:
Ивана Јовановић Гудурић, виши кустос, Музеј града Новог Сада
Конаткт: etnoloskasekcija@gmail.com

Пратите рад секције и на Facebook-u