Образложење

Комисије за доделу наградa и признања МДС-a у 2023. години за период од јануара до децембра 2022. године

Дана 28. априла 2023. године у Музеју Војводине у Новом Саду одржан је састанак Комисије за доделу награда и признања МДС-а. Комисији су присуствовали сви чланови: Немања Карапанџић, Мина Дармановић, Катарина Митровић, Марина Влаисављевић, Сузана Новчић, Јулка Маринковић и Чарна Милинковић. До 10. априла 2023. године  пристигло је деветнаест пријава. Одлуке о награди за све категорије, након петосатног већања, донете су већином гласова или једногласно.

У категорији 1) истакнутом појединцу за укупан допринос (животно дело) поднетe су две пријаве:

1. Верољуб Трајковић, музејски саветник историчар, на предлог председника Управног одбора Народног музеја у Лесковцу Дејана Антића.
2. Мира Ниношевић, музејски саветник историчар, на предлог директора Завичајног музеја у Књажевцу Милана Живковића.

Комисији су уз пријаву оба кандидата доставила следећа документа: биографија, библиографија научних и стручних радова и публикација, образложење и оцена резултата, закључак и предлог награде, писма подршке предлогу и детаљан приказ на USB формату.

Оба кандидата имају богате биографије и библиографије, које су Комисији представљене примереним прилозима достављеним уз пријаву. Познати су и препознатљиви у музеолошким и културолошким круговима, али је већином гласова, Комисија одлучила да награда Михаило Валтровић у категорији истакнутом појединцу за укупан допринос (животно дело) припадне Верољубу Трајковићу.

Верољуб Трајковић, музејски саветник историчар

Провео је 40 година на заштити одређене врсте културних добара, од тога 10 година у Историјском архиву и 30 година у Народно музеју у Лесковцу.

Стекао је сва потребна звање, архивисте, кустоса, вишег кустоса и музејског саветника-историчара.

Аутор је и руководилац многих пројеката, који су директно утицали на заштити, популаризацији и развоју музеолошке службе каkо у Народном музеју у Лесковцу тако и ван Лесковца.

Руководио је пројектом адаптације депоа и  опремању  истих у површини од око 450м², где су депоновани музeјски експонати. Као и адаптацијом и опремањем лабораторије за конзервацију и рестаурацију предмета и многих других не мање важних пројеката.

Руководио је пројектомреконструкције, рестаурације, доградње, адаптације и опремање Градске куће са двориштем, где је након тога отварена стална поставка „Лесковачки крај у другој половини 19. и почетaк 20. века“.

Руководиоц је и коаутор нове Сталне музејске поставке „Времеплов лесковачког краја. Аутор је и коаутор многобројних изложби са пратећом документацијом.

У својству одговорног уредника уредио је 14. бројева истакнутог националног часописа Лесковачки зборник којег је довео до категорије М-52;

Одговорни је уредник преко 50-ак различитих наслова у издању Народног музеја у Лесковцу и Центра за истраживање и проучавање културно-историјске баштине југа Србије;

Активно учешће је имао у разним стручним телима. (Музејско дрштво Србије, Извршни одбор Националног комитета ИКОМ Србије, Национални комитет ИКОМ Србије, Комисија научно-стручног тима за израду Стратегије заштите и презентације Царичиног града, Комисија за преглед  програма, пројеката и елабората за извођење радова на археолошком локалитету Царичин град, Комисија Националног комитета ИКОМ-а Србије и Музејског друштва Србије за одабир кандидата за доделу националних признања за врхунски допринос у култури као и другим стручним, друштвеним и културним организацијама или удружењима).

Да је признати стручњак у својој специјалној области; показују и награде које је добијао за свој рад:

*КУСТОС ГОДИНЕ, за изузетни допринос у музејском раду као највишу стручну награду НК. ИКОМ. Србије 2014.г.

*Награду „Михајло Валтровић“ за музеј године, коју је добио Народни музеј Лесковац 2015. на основу како је у образложењу Музејског друштва Србије наведено, два пројекта, аутора Верољуба Трајковића и Мире Ниношевић, и то: Нова стална изложбена поставка “Времеплов лесковачког краја” и изложба “Југ Србије у Великом рату 1915-1918“.

*У анкети лесковачког портала „JuGmedia“, Верољуб Трајковић је заједно са колегиницом Миром Ниношевић проглашен за особу која је обележила 2015. годину.

*МЕДАЉА – Октобарска награда Града Лесковца за изузетна остварења у музејској делатности и немерљив допринос у промоцији и развоју Народног музеја у Лесковцу.

*ГРАМАТА – Епископа нишког Арсенија за исказану љубав и несебичан рад и труд у истраживању историје манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јашуњи и публиковању двотомне монографије истог.

*СРЕБРНИ КРСТ – Црвени крст Србије за значајне резултате у остваривању задатака  и циљева Црвеног крста.

*ЗАХВАЛНИЦА – Копнене војске Србије за сарадњу са Командом Копнене војске и Копненом војском.

Његов досадашњи рад на ИСТРАЖИВАЊУ, ЗАШТИТИ, КОРИШЋЕЊУ, ПРИКУПЉАЊУ  И ПРЕЗЕНТОВАЊУ ПОКРЕТНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА је потпуно транспарентан и доступан широј јавности. Неки од ових наслова-пројеката је гостовало ван границе у другим земљама земље као што су Француска (Париз), Чешка (Праг), Немачка (Бон) и Босна и Херцеговина (Источно Пале).

У категорији 2) музеју (музејској установи) за изузетне резултате постигнуте у периоду од јануара до децембра 2022. године поднете су четири пријаве:  

1. Народни музеј Врање, на предлог директора Николе Пантелића из Народног музеја Крушевац.

Уз предлог награде, у којем су детаљно пописане истраживачке, конзерваторско-заштитне и документаристичке активности, наведене су изложбе, издавачка делатност, синопсис за сталну музејску поставку и идејно решење уређења ентеријера зграде Селамлука, рад са публиком и остало. Пријава се састоји само од текстуалног дела образложења и флајера који су показатељ музејске активности у прошлој години.

• Народни музеј Ниш, на предлог Бојане Борић Брешковић из Народног музеја Србије.

Пријава се састоји од текстуалног образложења, ЦД-а на ком су приказане фотографије са отварања Медијане и свих битних активности Народног музеја у Нишу за прошлу годину. Као пратећи материјал спаковани су флајери, каталози изложби и зборници са стручних скупова.

• Спомен-збирка Павле Бељански из Новог Сада, на предлог доц. др  Весне Круљац, професорке ФПУ из Београда.

Уз предлог награде, у којем су детаљно пописане истраживачке, конзерваторско-заштитне и документаристичке активности, наведене су изложбе, издавачка делатност, пројекти реализовани у оквиру програма Нови Сад-Европска престоница културе, гостовања Спомен збирке Павла Бељанског, развијање капацитета и инклузивних програма. Такође, достављени су каталози изложби, флајери и брошуре.

• Музеј Војводине из Новог Сада, на предлог Делфине Раји, музејске саветнице и директорице Народног музеја Чачак.

Уз предлог награде, у којем су детаљно пописане истраживачке, конзерваторско-заштитне и документаристичке активности, наведене су изложбе, издавачка делатност, пројекти реализовани у прошлој години. Достављен је УСБ носач са фотографијама распоређеним по фасциклама које илуструју све активности Музеја Војводине у 2022. години. Достављено је 20 публикација које су веродостојно приказале активности које је прошле године имао поменути Музеј.

            На основу свега наведеног, може се закључити да су све четири музејске установе током претходног периода дале велики допринос развоју музејске струке у нашој земљи у дефинисаном периоду. Испред комисије је био тежак задатак зато што је свака наведена установа својим предлозима сведочила о богатом раду и заиста је свака појединачно могла да понесе награду за најбољи Музеј у 2022. години. Превасходно што су конкурисале две новосадске установе културе, Музеј Војводине и Спомен-збирка Павле Бељански, које су имале завидне резултате, богате програме који су поред редовне делатности били подржани и из фонда Нови Сад-Европска престоница културе. Њихова прецизна и богата конкурсна документација је указала на изузетне напоре које су уложили у рад и промовисање музејске делатности. Комисија је већала између три музеја: Народни музеј Ниш, Народни музеј Ваљево и Музеј Војводине. Услед ситуације да су два члана комисије из наведених музеја, а да је комисија заседала у пуном саставу, донели смо одлуку да се колегиница Марина Влаисављевић и ја изуизмемо из гласања због сукоба интереса. Већином гласова избор и награда за најбољи музеј у 2022. години отишла је у Ниш и додељена је поменутом Музеју.

Народни музеј Ниш ове године слави својих 90 година постојања. У 2022. години доживео праву афирмацију уложеног рада. Број посетилаца је са 34.474 у 2021. години порастао на 89.758 у 2022. години. Посвећеност музејској делатности, добар одабир изложби, садржајни научни скупови и предан рад свих одељења, довели су до одличних резултата због којих је Народни музеј Ниш одлучио да се кандидује за доделу награде „Михајло Валтровић“.

Догађај који је привукао највећу пажњу стручне и шире јавности је отварање археолошког налазишта Медијана, које је отворено у децембру 2022. године. Ово представља највећи и најзначајнији пројекат Музеја који су финансирали Министарство културе и Град Ниш, а који је подразумевао реконструкцију музејске зграде са решењем нове поставке, изградњу шетних стаза, постављање интерпретативних панела и уређење комплекса. Медијана је постала нова туристичка атракција која испуњава услове за угодан и безбедан боравак свих посетилаца, укључујући и особе са посебним потребама.

Велику пажњу је, такође, привукао и научни скуп са међународним учешћем организован у сарадњи са огранком САНУ у Нишу и Центром за историјска истраживања Филозофског факултета у Нишу, поводом обележавања 140 година од проглашења Краљевине Србије. Музеј је у сарадњи са Руским домом, организовао међународни научни скуп поводом обележавања 80 година од пробоја из логора на Црвеном Крсту, под називом „Бекства из нацистичких логора“. Кустоси Народног музеја Ниш учествовали су и на значајним научним скуповима у земљи и иностранству. Археолози Народног музеја Ниш су током 2022. учествовали на систематским и заштитним истраживањима неколико локалитета у Нишу и околини. Изложбене активности Музеја су биле посебно атрактивне, као и радионице за децу. У сарадњи са другим музејима нишкој публици представљене су и гостујуће изложбе. Један од најзначајнијих пројеката је „Представљање актуелних носилаца гајдашке праксе у Србији“, у ком је учествовало седам гајдаша из различитих делова Србије и представници Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду и Музиколошког института САНУ. Музеј је учествовао у пројекту Министарства културе и информисања под називом „Изградња капацитета за борбу против илегалног увоза, извоза и преноса власништва над културним добрима на локалном нивоуˮ.

Током године одржано је 56 едукативних радионица за децу. Поред радионица, одржано је 13 скајп часова у оквиру наставног предмета „Дигитални свет“, који ученици савладавају у нижим школским разредима, а који предвиђа да се виртуелним путем посећују музеји и галерије. Народни музеј Ниш је све своје активности презентовао преко музејског сајта и друштвених мрежа. Све активности су најављиване и праћене преко средстава јавног информисања и друштвених мрежа. Discovery chanell је снимио емисију о Меморијалном комплексу “12.фебруар“, уз подршку запослених у Народном музеју Ниш.

            У оквиру издавачке делатности, Музеј је приредио неколико издања.У склопу обављања послова територијално надлежних музеја урађен је попис и фотографисање инвентара завичајне збирке у Сврљигу (2183 предмета, издвојено у 5 збирки).

У Народној библиотеци Србије обављена је конзервација 20 књига из личне библиотеке Бранка Миљковића, док је слика Краљ Петар I, аутора Александра Шуљагића из 1903. године предата на конзервацију атељеу Народног музеја Србије. Урађена је превентивна заштита 450 фотографија, завршен препараторски третман 30 застава, 30 слика и три таписерије за изложбу Сликар Радомир Антић, као и конзервиране авијатичарска капе за излагање у Музеју ваздухопловства, седам скулптура и један питос из античке збирке. Оно што издваја Народни музеј Ниш је презентација и остварена комуникација. Колектив Музеја се ангажовао у свим сегментима музејске делатности и та агилност и посвећеност резултирали су његовим издвајањем.

За категорију 3) појединцу или ауторском тиму за изузетне резултате у периоду од јануара до децембра 2022. године, Комисији је достављено тринаест пријава.

1. Дејан Воргић, кустос историчар уметности као појединац из Народног музеја Зрењанин, на предлог директора поменутог Музеја Синише Оњина и Биљане Црвенковић, виши кустос, Музеј примењене уметности.
2. Изложба Лепа кућа, аутора др Милоша Матића, на предлог Јелене Тешић-Вулетић, музејска саветница, др Марка Стојановића, музејског саветника, научни сарадник, др Татјане Микулић, музејске саветнице, доц. др Богдана Дражете, научног саветника и проф. др Драгана Булатовића.
3. Пројекат Коринђање аутора Славице Гајић, виши кустос етнолог-антрополог и Драгана Киурског, виши кустос педагог из Кикинде, на предлог мр Лидије Милашиновић, директорке Народног музеја Кикинда.
4. Изложба Јожеф Пехан – век после аутора: Весне Гргуровић, музејске саветнице археолога, мр Павла Орбовића, виши кустос историчар, Боре Војиновића, виши кустос историчар и др Силвије Јелачић, кустос ликовни уметник на предлог Душанке Марковић, музејског саветника у Музеју града Новог Сада.
5. Стална етнолошка поставка у згради селамлука Народног музеја у Врању, ауторке Иве Лаковић, виши кустос етнолог на предлог Небојше Димитријевића, кустоса археолога и директора Народног музеја у Лесковцу.
6. Изложба Сава Шумановић, група аутора и три институције Спомен-збирка Павле Бељански, Галерија Матице српске, Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду на предлог Оливере Скоко, виши кустос-историчар уметности из Зрењанина
7. Изложба Акценти, група аутора: др Јелена Бањац, музејска саветница историучар уметности, Љиљана Лазић, музејска саветница историчар уметности, др Горадана Петковић, музејски саветник историчар, Ивана Јовановић Гудудрић, виши кустос етнолог-антрополог и мр Атила Хорнок, кустос историчар на предлог мр Даријуша Самиија, музејског саветника историчара из Музеја Војводине.
8. Сан неолитске ноћи, аутора мр Лидије Баљ, музејски саветник-археолог из Музеја Војводине и Андреја Старовића, виши кустос-археолог из Народног музеја Србије на предлог проф. др Љиљане Гавриловић, музејске саветнице, научног саветника и редовног професора у пензији.
9. Александар Репеџић, кустос етнолог као појединац из Музеја Понишавља Пирот, на предлог Милене Милошевић Мицић, музејске саветнице историчарке уметности из Завичајног музеја Књажевац и Анђеле Ђермановић, докторанткиње ФЛУ, Београд и председница УГ Почудиште.
10. Изложба Танка линија – између лека и отрова, аутора Ивана Станића, виши кустос, начелник комуникације из Музеја науке и технике, Јелене Манојловић, спец. фарм. из Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета и Светлане Митровић, кустос из Етнографског музеја, на предлог Бранке Сикимић, виши кустос етнолог из Народног музеја Зрењанин и Драгане Спасић Ђурић, музејса саветница из Народног музеја Пожаревац.
11. Изложба Од поетског реализма до симболичне наиве – Шумановић и Босиљ, аутора Радована Сремца, вишег кустоса из Музеја наивне уметности „Илијанум“ Шид и Љубинке Пантић, кустос из Галерије слика „Сава Шумановић“ Шид, на предлог Марије Покрајац, директорице Музеја наивне уметности „Илијанум“ Шид.
12. Урош Предић за све, аутори др Снежана Мишић и др Игор Борозан са тимом ГМС, на предлог др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице ГМС.
13. Пројекат Тамо где сеоба завешава – од римске Паноније до данашње Војводине, Музеја Војводине, ауторке мр Тијане Станковић Пештерац, музејске саветнице археолога и директорице Музеја Војводине на предлог проф. др Драгана Станића, председника Матице српске и председника УО Музеја Војводине.

У овогодишњој конкуренцији нашло се тринаест квалитетних пројеката, односно 26 аутора. Сваки од пројеката у свом домену представља искорак у музејској делатности. Све поменуте привремене изложбе тематски су добро промишљене, елегантно дизајниране и постављене на модеран начин, употребом дигиталних технологија и медија. И ове године се тако пред Комисијом нашао тежак задатак. Приликом избора најбољег предлога за награду у категорији 3. посматрана је комплетна слика пројекта/изложбе – анализиран је музеолошки приступ аутора, изглед и садржај каталога/монографије/вебсајта, пратећи програми – едукативне радионице, предавања, други догађаји, начин промовисања. У складу са горе поменутим, три пројекта су се одмах издвојила, те је Комисија већинским гласовима донела одлуку да награди сва три. Један пројекат је пример свеобухватног и веома комлексног рада једног аутора на изради сталне поставке. Друга награда је пример тимског рада свих кустоса на постављању и реализацији изложбе која је говорила о историјату града и треће додељена награда је приказ изложбе која је у складу са постојећим предметима била изузетно осмишљена и постављена тако да је период о ком изложба говори био веома стручно, адекватно и пластично приближен данашњој стварности и свим циљним групама.

 Награда „Михаило Валтровић“ додељена је Иви Лаковић, вишем кустосу етнологу за пројекат Стална етнолошка поставка у згради селамлука Народног музеја у Врању.

Стална музејска етнолошка поставка отворена је 22. марта 2022. године. Смештена је у селамлуку, једној од две зграде Пашиних конка, који су културно добро од великог значаја. Срећна је околност да су истовремено рађени конзерваторско рестаураторски радови на самом објекту, па се поставка доживљава у оригиналном амбијенту из периода на који се односи поставка, што јој даје посебан печат.

Поставка је смештена у холовима у приземљу и спрату овог здања, и у просторијама које су  распоређене око централних холова и представља спој старог и новог, оријенталног и европског, традиционалног и модерног и трансформацију оријенталне паланке у град са европским елементима. Она приказује изглед врањске градске куће с краја XIX  и почетка ХХ века, и односи се на изглед, опремање и уређење куће и организацију стамбеног простора. На спрату су изложене две трпезарије, две спаваће собе, саслон, кухиња и девојачка соба, све припадало познатим врањским породицам, којима је дат посебан простор на овој поставци.  У приземљу зграде изложени су предмети покућства занатске производње, метално посуђе, грнчарија као и текстилно покућство.У приземљу је, такође, изложена врањска градска и сеоска ношња и накит. Поставка је пропраћена мноштвом фотографија самог Врања из прошлих векова, као и породичним фотографијама и портретима Врањанаца.

Изложба је допуњена пратећим материјалом – легендама, каталогом, флајерима, сувенирима, tuch screen-овима, а у припреми је виртуелна тура, аудио водич и QR кодови.

Стална поставка је изазвала велику заинтересованост код публике, па Музеј има много већи број посета у односу на ранији период и мноштво позитивних коментара у књизи утисака. Такође је врло запажена и пропраћена у медијима, и на републичком и локалном нивоу,  на интернет медијима (у прилозима достављени линкови и на флеш меморији емисије и прилози који су рађени о сталној поставци). Такође, Музеј, једном недељно на својим Facebook и Instagram страницама објављује занимљиве објаве- приче, прилоге, предмете са сталне поставке.

Награда „Михаило Валтровић“ додељена је ауторском тиму Музеја града Новог Сада за пројекат, изложбу Акценти.

Уочи обележавања Дана града Новог Сада у Збирци стране уметности свечано је отворена изложба Акценти, Музеја града Новог Сада. Мултидисцлипинарни кустоски тим, који су чинили др Гордана Петковић, др Јелена Бањац, мр Атила Хорнок, Љиљана Лазић и Ивана Јовановић Гудурић, је кроз оригиналну концепцију и приступ, користећи различите медије и начине презентације, у музејском простору креирао мултимедијалну платформу коју су симболично чиниле 22 целине – 22 акцента из историје града. Сама прослава Дана Новог Сада овог пута била је другачија с обзиром на чињеницу да је град у нову годину и званично ушао носећи  престижну  титулу Европске престонице културе, што је и симболично кроз бројку 22 и представљено. Музеј града Новог Сада је у припремама целокупног пројекта Нови Сад Европска престоница културе препознат као најпозванија институција која у години титуле треба да представи страним посетицима, али и суграђанима историјски развој града. Примењен концепт 22 догађаја подразумевао је комплексну интерпретацију историје града кроз 22 одабране теме које су на изложби биле симболично представљене са по једном важном годином. Избор година/акцената вршен је са идејом да се представе различите области локалне историје, важни друштвени процеси, као и феномени урбаног развоја по којима је Нови Сад постао препознатљив и са којима се идентификују припадници различитих генерација његових становника. Према идејном решењу и концепту изложбе до којих су заједнички дошли чланови кустоског тима и дизајнер поставке, а уз коришћење виртуелног плана, спроведени су радови на адаптацији и прилагођавању простора за мултимедијалну изложбу. Радови су обухватали, између осталог: постављање нових гипсаних зидова, плутајућег плафона и преграда са уградним витринама; уградњу нових струјних и мрежних инсталација; увођење нове програмиране расвете у простору и унутар витрина, као и кречење читавог простора За ауторе изложбе рад на овом пројекту представљао је вишеструки професионални изазов. Рад у тиму подразумевао је уједначавање различитих приступа и ставова проистеклих из специфичности појединачних музеолошких дисциплина, али и личних афинитета и досадашњих стручних пракси. Читав процес, од израде концепта, до финалне реализације, изискивао је непрестану комуникацију међу члановима тима, вишечасовне разговоре, расправе, промишљања. Сви чланови тима су, у мањој или већој мери, изашли из ужих области свог професионалног интересовања и музејских збирки којим руководе. Са пуним правом сте носиоци награде „Михајло Валтровић“ и у то име вам честитам.

Награда „Михаило Валтровић“ додељена је ауторском тиму мр Лидији Баљ, музејској саветници-археологу Музеја Војводине и Андреју Старовићу, вишем кустосу-археологу Народног музеја Србије за пројекат, изложбу Сан неолитске ноћи коју је организовао Музеј Војводине у сарадњи са Народним музејом Србије у оквиру манифестације Нови Сад – Европска престоница културе. Рецензент изложбе је био проф. др Ненад Тасић.

На изложби је презентовано богато археолошко наслеђе наше земље које сведочи о животу људи током неолитског периода – пре свега путем ексклузивних археолошких експоната и најновијих научних резултата. Више је повода и разлога за избор баш ове теме: најпре, у питању је праисторијско доба које је било прекретница у развоју човечанства какво данас познајемо. Још од краја 60-их година 20. века, када је уприличена последња велика изложба у Србији посвећена неолитском периоду, није организована ниједна изложба тог типа, па су генерације нове музејске публике остале ускраћене.

Изложба је била смештена у главну зграду Музеја Војводине. Прво што су посетиоци видели била је велика карта на којој је приказан долазак новог становништва са Блиског истока са назначеним правцима кретања и датумима када су се она одигравала. Поред тога, најважнији неолитски локалитети били су означени QR кодовима са линковима који су водили на већ постојеће веб сајтове ових налазишта, на којима су могли поближе да се упознају са њиховим значајем. На овај начин је публици јасно био предочен значајан део „неолитске приче“ на врло једноставан и атрактиван начин.

Главни део изложбе био је смештен у салу за тематске изложбе и оно што је публици било посебно занимљиво је да је овај део имао дневни и ноћни идентитет, тј. дневни и ноћни „режим“ поставке. У дневном делу акценат је био стављен на свакодневни живот људи у неолиту и односио се на обраду земље, узгој животиња, припремање хране, занатску производњу, трговину и др. Ноћни идентитет изложбе имао је акценат на духовност, онострано и врхунску уметност (која никада није била сама себи циљ). У централном делу сале налазило се велико поље зрелог жита, које је наглашавало значај ове житарице припитомљене и донешене у наше крајеве управо у неолитском периоду. Атмосферу су употпуњавале различите светлосне инсталације које су се мењале дочаравајући различита доба дана. Извести два различита идентитета изложбе у једном истом простору био је велики изазов за дизајнере простора и светла, али је публика одлично реаговала на могућност да се више пута врати и истражи различите теме у различито време. Специјално осветљење које се током целог дана мењало праћено звуцима из природе који су такође били прилагођени добу дана уз аутентични мирис жита у потпуности су трансформисали салу за тематске изложбе преносећи посетиоце у неки далеки свет.

Осим кратких текстуалних легенди, на српском и енглеском језику, које су се налазиле на зиду за ову изложбу је урађен и аудио водич за сваку од целина, такође на српском и енглеском језику. Текстове су писали аутори изложбе, а потом их је драматург прилагодио чиме је избегнуто коришћење како стручних термина тако и често недовољно јасних информација. Овако припремљене текстове читао је Горан Димитријевић, водитељ бројних квалитетних научно популарних емисија, чиме је доживљај изложбе додатно обогаћен. Ово је захтевало велики додатни рад и средства, али су реакције публике и колега јасно ставиле до знања да је вредело и труда и новца.

Изложбу прати каталог на српском и енглеском језику, обима од 140 страна са великим бројем илустрација и фотографија предмета посебно израђених и снимљених за потребе изложбе. Током трајања изложбе организовани су бројни пратећи програми. Аутори мр Лидија Баљ и мср Андреј Старовић су током трајања изложбе имали изузетно посећења ауторска вођења. Вођења су организована прво једанпут недељно, а онда је због великог интересовања публике уведен још један термин. Изложбу која је трајала три месеца је видело око 16.000 људи.

                                                                              Председник Комисије

за доделу награда и признања МДС

_____________________________

                                                                           Чарна Милинковић

У Аранђеловцу, 18. 5. 2023.