NAGRADA „MIHAILO VALTROVIĆ“ ZA 2019. GODINU

Objavljeno

Zapisnik sa sastanka Komisije za dodelu nagrada i priznanja MDS-a u 2020. godini za period januar–decembar 2019. godine

            Dana 4. septembra 2020. godine u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu održan je sastanak Komisije za dodelu nagrada i priznanja MDS-a. Komisija je radila u sastavu: Delfina Rajić, Ljiljana Trifunović, Bojana Ilić, Ljubiša Vasiljević i predsednik Komisije Tijana Stanković Pešterac. Na sastanku nisu bili prisutni članovi Komisije Darko Žarić i Mirko Grlica. S obzirom na to da prema članu 3. Poslovnika o radu Komisije za dodelu nagrada i priznanja, ona punopravno radi ako sednici prisustvuje više od polovine članova, sastanak je bilo moguće održati, a odluke o nagradi za sve kategorije, nakon četvorosatnog većanja, donete su većinom glasova ili jednoglasno.

Za kategoriju 1) istaknutom pojedincu za ukupan doprinos (životno delo) podnete su tri prijave:

  1. Dragana Lazarević Ilić, istoričar, muzejski savetnik na predlog direktora Narodnog muzeja Valjevo Jelene Nikolić Lekić. Podršku predlogu Narodnog Muzeja Valjevo dali su predstavnici republičkih ustanova  kulture i nauke i stručnjaci iz oblasti nauke i kulture grada Valjeva: dr Siniša Mišić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, Nebojša Damnjanović, istoričar – muzejski savetnik Istorijskog muzeja Srbije, dr Bojana Miljković Katić, viši naučni saradnik Istorijskog instituta Beograd, dr Ljubodrag P. Ristić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, dr Ivana Dobrivojević Tomić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, dr Gordana Petković, istoričar, muzejski savetnik Muzeja grada Novog Sada, Aleksandar Marušić, istoričar, viši kustos i direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja, dr Miloje Nikolić, istoričar, savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo, Branislava Jordanović, istoričar, muzejski savetnik Pedagoškog muzeja Beograd, Anđelija Radović, istoričar, muzejski savetnik Vojnog muzeja Beograd, Vladimir Tomić, istoričar, viši kustos Muzeja grada Beograda, mr Vojislav Jovanović, direktor Moderne galerije Valjevo, Bojana Savčić, direktor istorijskog arhiva Valjevo, Velibor Vidić, istoričar, arhivski savetnik Istorijskog arhiva Valjevo, Violeta Milošević, direktor Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“Valjevo, Branka Jović, bibliotekar, savetnik Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ Valjevo, Milka Krstivojević, arhitekta – savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo, Zorica Marković, istoričar umetnosti, viši konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo, Mirjana Bojić, etnolog, direktor Internacionalnog umetničkog studija „Radovan Trnavac Mića“ Valjevoi Nemanja Rasulić, direktor Centra za kulturu Valjevo.

Uz predlog su dostavljeni: detaljna radna biografija, bibliografija naučnih i stručnih radova i publikacija, obraloženje rezultata, zaključak i predlog za dodelu nagrade sa potpisima predlagača i druga prateća dokumentacija.

  • Na predlog mr Rifata Kulenovića, direktora Muzeja nauke i tehnike, Bore Dimitrijevića, nekadašnjeg direktora Narodnog muzeja Zaječar i Zorice Petrović, višeg kustosa Narodnog muzeja Aranđelovac nominovan je dr Vladimir Krivošejev, istoričar – muzejski savetnik.

Priložena je biografija, izuzetno detaljna bibliografija (sa ekspografijom, popisom naučnih radova po M kategorijama i ostalim objavljenim radovima, obrazloženje predloga i ocena rezultata, zaključak predloga i brojni prilozi (na kompakt i dvd diskovima i publikacije).

  • Dušica Živković, etnolog – muzejski savetnik Etnografskog muzeja nominovana je na predlog dr Maje Živić, direktora Narodnog muzeja Zaječar. Uz predlog su dostavljena pisma podrške: Tijane Čolak-Antić  Popović, direktora Etnografskog muzeja;  Nele Tonković, direktora Narodnog muzeja Šabac; Milana Živkovića, v. d. direktora Zavičajnog muzeja u Knjaževcu; Ivana Brborića, direktora Zavičajnog muzeja Župe;  prof. dr Dragane Radojičić, direktora Etnografskog instituta SANU;  Nebojše Dimitrijevića, direktora Muzeja rudarstva i metalurgije Bor;  Gorana Vasića, direktora Narodnog muzeja u Kruševcu; Vladana Stojanovića, direktora Narodne biblioteke „Njegoš“ Knjaževac; Nebojše Bradića, pozorišnog reditelja iz Udruženja Dunavfest Srbija;  Zorana Vape, direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture;  Zvonka Mandića, v. d. direktora Muzeja u Prijepolju;  dr Gordane Bojković, direktora Narodnog muzeja u Požarevcu; prof. dr Danijela Sinanija, redovnog profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednika Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije i  predsednika Etnološko-antropološkog društva Srbije;  Žakline Nikolić, direktora Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo;  Saše Stamenkovića, direktora Narodnog muzeja Vranje i  Ivice Trajkovića, direktora Muzeja Krajine Negotin.

Komisiji su uz prijavu dostavljeni sledeći dokumenti: biografija, bibliografija naučnih i stručnih radova i publikacija, obrazloženje i ocena rezultata, zaključak i predlog nagrade, pisma podrške predlogu, štampane publikacije i podaci u digitalnoj formi (tekstovi, novinski članci, fotografije).

Svi kandidati imaju impresivne biografije i bibliografije, koje su Komisiji predstavljene primerenim prilozima dostavljenim uz prijavu. Svi su poznati i prepoznatljivi u muzeološkim i kulturološkim krugovima, ali je većinom glasova, Komisija odlučila da nagrada Mihailo Valtrović u kategoriji istaknutom pojedincu za ukupan doprinos (životno delo) u 2019. godini pripadne Dragani Lazarević Ilić. Koleginica Lazarević Ilić, kojoj se muzejski staž završava 2021. godine, ostvarila je izvanredan doprinos u srpskoj muzeološkoj delatnosti. Za razliku od druga dva kandidata, koji su se izdvojili u poslovima menadžera ili pomoćnika ministra za kulturno nasleđe, koleginica je isključivo bila posvećena muzejskoj struci. Tokom više od tri decenije neprekidnog rada ostvarila je zavidne rezultate u domenu muzeologije, istorije i kulture kroz poslove sistematskog prikupljanja muzejske građe i podataka, stručne obrade i zaštite u sektoru fotografije i razglednice, osavremenjavanju izložbene delatnosti Narodnog muzeja Valjevo, kako putem vizuelnog doživljaja, tako i primenom savremene tehnologije. Zapaženo je i njeno zalaganje da se predmeti vezani za život i rad Desanke Maksimović tretiraju kao memorijalna zbirka, te je autor stalne postavke O Desanki perom i slikom u istorijskom spomen kompleksu u Brankovini. Njeno svestrano delovanje u Muzeju, naročito je vrednovano od strane muzejskog kolektiva na čelu sa upravom i izdvaja se kao rad izuzetnog profesionalca, sa posebnim naglaskom na kvalitet „skromne“ i „nenametljive“ ličnosti. Činjenica je da je Dragana Lazarević Ilić ostvarila značajne rezultate u oblasti muzeologije, što je posebno naglašeno time da je svako njeno učešće na naučnim konferencijama, skupovima ili glasilima imalo muzeološki utemeljenu temu.

Dve prijave predate su za kategoriju 2) muzeju (muzejskoj ustanovi) za izuzetne rezultate postignute u 2019):  

  1. Galerija SANU nominovana je na predlog umetničkog direktora Grafičkog kolektiva Ljiljane Đinkul. Uz predlog nagrade, u kojem su popisane izložbe i prateći događaji organizovani u Galeriji SANU tokom 2019. godine, dostavljeni su i katalozi šest realizovanih izložbi (Marko Čelebonović (1902–1986), Otisak vremena 70/∞, Svetomir Arsić Basara, radovi 1998–2018, Ljuba Popović (1934–2016), Svet i vreme Slobodana Jovanovića, Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice).
  • Narodni muzej Kruševac nominovan je za nagradu Mihailo Valtrović na predlog direktora Narodnog muzeja Kraljevo Darka Gučanina i Aleksandra Marušića, direktora Muzeja rudničko-takovskog kraja. Uz predlog nagrade, Komisiji su dostavljeni i odgovarajući prilozi: katalozi tematskih izložbi, kao i kompakt diskovi sa pres-klipingom, video materijalom i fotografijama nove stalne postavke.

Iako je Galerija SANU privukla veliki broj posetilaca realizacijom kvalitetnih izložbi, od kojih su četiri posvećene opusu značajnih umetnika i akademika, Narodni muzej Kruševac se u 2019. godini izdvojio otvaranjem stalne postavke, te je Komisija jednoglasno donela odluku da se nagrada Mihailo Valtrović u 2019. godini dodeli Narodnom muzeju Kruševac u kategoriji muzeju (muzejskoj ustanovi) za izuzetne rezultate postignute u 2019). Nakon 40 godina od otvaranja prve stalne postavke, adaptiran je objekat u kojem je smešten Muzej i pristupilo se osmišljavanju nove stalne postavke. Muzejske zbirke ove ustanove broje više od 23.000 raznovrsnih predmeta i pokazuju kompleksnost ove ustanove (prirodnjačka, arheološka, etnološka, istorijska, zbirka kulturne istorije i likovna zbirka). Komisija je mišljenja da je devetogodišnji kontinuiran rad kustosa i konzervatora na osmišljavanju i realizaciji izložbenih celina, u skladu sa zahtevima savremene muzeologije, urodio plodom i da je stalna postavka, otvorena 2019. godine, predstavila kulturno nasleđe grada Kruševca i njegove okoline na pravi način, dajući mu jedan moderan vizuelni identitet. Postavka obuhvata dug vremenski raspon – od praistorije do sredine 20. veka (praistorija, antika, srednji vek, doba turske prevlasti, obnova srpske državnosti itd.). Organizovana je u dva nivoa i raspoređena na 820 m2 izložbenog prostora. Kao tematske celine izdvajaju se tri grada moravske Srbije – Kruševac, Stalać i Koznik, sa posebnim akcentom na Kruševački grad i period vladavine kneza Lazara. Po načinu prezentacije, naročito se izdvajaju legat kompozitora Stanislava Biničkog i impresivna maketa Vidovdanskog hrama Ivana Meštrovića. Pored direktora Narodnog muzeja Beograd, na otvaranju stalne postavke prisustvovali su čelnici institucija koje su finansijski pomogle njenu realizaciju.

Stalna postavka predstavlja identitet svakog muzeja, a njeno kreiranje poduhvat čitavog tima stručnjaka. Za njegovu realizaciju potrebna su zamašna finansijska sredstva, koja je često veoma teško obezbediti i koja gotovo uvek podrazumevaju adaptaciju muzejskih objekata. Osim toga, rad stručnjaka na stalnoj postavci zahteva sistematski pristup i višegodišnje zalaganje, koje se paralelno odvija uz redovnu muzejsku delatnost.       

Za kategoriju 3) pojedincu ili autorskom timu za izuzetne rezultate u 2019. godini, Komisiji je dostavljeno pet prijava:

  1. Dr Snežana Mišić, istoričar umetnosti – muzejski savetnik, programski direktor Galerije Matice Srpske, nominovana je za projekat Đura Jakšić – Između mita i stvarnosti, na predlog dr Igora Borozana, vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Prijava se sastoji od predloga za dodelu nagrade, detaljnog obrazloženja i ocene rezultata, kratke biografije autorke, prikaza izložbe potpisanog od strane Valentine Vuković, a objavljenog u Građi za proučavanje spomenika kulture Vojvodine XXXII (2019), izbora iz Knjige utisaka, pozivnica sa izložbe i pratećih događaja, isečaka iz štampanih i elektronskih medija, izveštaja o medijskim prilozima i kataloga izložbe sa pratećim video materijalom (kratkim filmom o izložbi).   

  • Čarna Milinković, istoričar – viši kustos i Ljubica Otić, istoričar – muzejski savetnik Muzeja Vojvodine nominovane su od strane dr Tijane Palkovljević Bugarski, upravnice Galerije Matice Srpske za projekat Ispit zrelosti.

Uz preporuku je dostavljen opis realizovanih radionica objavljenih na vebsajtu Muzeja, detaljan pres-kliping (intervjui, najave izložbe i pratećih događaja, fotografije svakog segmenta izložbe), najave pratećih predavanja sa opisima, kao i katalog izložbe. 

  • Za projekat stalne izložbene postavke Nikola Koka Janković – Živeti umetnost u Kragujevcu nominovana je Katarina Babić, istoričar umetnosti – viši kustos, na predlog v. d. direktora Narodnog muzeja u Kragujevcu Miloša Jurišića.

Uz obrazloženje dostavljen je katalog izložbe, te recenzija teksta Katarine Babić o Galeriji Nikole Koke Jankovića koju potpisuje Vera Grujić, muzejski savetnik i kustos Zbirke jugoslovenske skulpture Narodnog muzeja u Beogradu i recenzija projekta stalne postavke akademika i vajara Svetomira Arsića Basare.

  • Dr Dušica Bojić, muzejski savetnik, istoričar i direktor Istorijskog muzeja Srbije i Nebojša Damnjanović, muzejski savetnik, istoričar u Istorijskom muzeju Srbije nominovani su za projekat Kraj velikog rata 1917–1918. na predlog dr Drage Njegovana, muzejskog i naučnog savetnika u penziji.

Uz obrazloženje nagrade dostavljena je biografija Nebojše Damnjanovića i detaljna biografija sa bibliografijom dr Dušice Bojić sa foto prilozima na kompakt disku i monografijom/katalogom izložbe u dve sveske.

  • Za projekat Moda u modernoj Srbiji viši kustos Muzeja primenjene umetnosti Draginja Maskareli nominovana je od strane direktora ove ustanove mr Ljiljane Miletić Abramović.

Uz prijavu su dostavljeni: kratka biografija Draginje Maskareli, dosije projekta, katalog izložbe i izbor iz pres-klipinga na kompakt disku.

U ovogodišnjoj konkurenciji našlo se pet izuzetno kvalitetnih projekata, odnosno osam autora. Radi se o četiri tematske izložbe i jednoj stalnoj (izložbi dela vajara Nikole Koke Jankovića), od kojih je svaka imala dobar odjek u kulturnoj i široj javnosti (o čemu svedoči pres-kliping koji je Komisiji predat uz gotovo sve prijave). Teme koje obrađuje svaka od gore pomenutih izložbi, kao što su lik i delo čuvenog slikara i pesnika Đure Jakšića, maturski ispit kao deo priče o razvoju škola na našim prostorima od druge polovine 19. do sredine 20. veka, kraj Prvog svetskog rata, moda u modernoj Srbiji (modni predmeti iz 19. i početka 20. veka) i vajarski radovi jednog od najznačajnih srpskih skulptora perioda posle Drugog svetskog rata – Nikole Koke Jovanovića, predstavljaju popularne, zanimljive teme i time veoma privlačne posetiocima muzeja. Za potrebe realizacije, svaki od projekata imao je na raspolaganju različita finansijska sredstva, pa je razlika u tom aspektu očigledna i naročito se reflektuje u prisustvu multimedije i digitalnih tehnologija koje zahtevaju ozbiljna ulaganja, kako u hardver, tako i u softverska rešenja.

Stoga se Komisija prilikom izbora rukovodila kompletnom slikom projekta/izložbe – analiziran je muzeološki pristup autora, izgled i sadržaj kataloga/monografije, prateći programi (edukativne radionice, predavanja, drugi događaji), gostovanja i način promovisanja. Svaka od izložbi imala je određene kvalitete. Legat Nikole Koke Jankovića, jednog od najznačajnijih vajara srpske i jugoslovenske skulpture druge polovine 20. veka, po prvi put dobio je adekvatan, namenski građen galerijski prostor; tema je obrađena multidisciplinarno, a najreprezentativniji radovi izloženi na savremen način. Svojim svedenim i prijemčivim dizajnom izložba Moda u modernoj Srbiji predstavlja kolekciju od osamdeset jednog predmeta, koji se čuvaju kao sastavni deo Zbirke tekstila i kostima Muzeja primenjene umetnosti. Vrsta izloženog materijala zahtevala je detaljnu konzervatorsku pripremu i mukotrpan rad koji je prethodio postavci, te ozbiljno promišljanje autora, kako bi se predstavila jedna od retko viđenih tema u muzejima. Na izložbi Kraj velikog rata 1917–1918. ratna tema prikazana je na jedan, za naše muzeje potpuno inovativan način, koji je sasvim sigurno pobuđivao emotivnu reakciju posetilaca, sa centralnom pričom o učešću Srba i Srbije u presudnim godinama rata. Idejno rešenje ove postavke bezmalo je impresivno i potpuno savremeno, a interpretacija potpomognuta digitalnom tehnologijom, sa popularnim elementima interaktivnosti.

U odnosu na gore pomenute, dva projekta su se izdvojila, pa je Komisija jednoglasno donela odluku da u ovoj kategoriji nagrada Mihailo Valtrović pripadne autorima: Đura Jakšić – Između mita i stvarnosti i Ispit zrelosti – dr Snežani Mišić za izložbu o jednom od istaknutih slikara srpskog romantizma i Čarni Milinković i Ljubici Otić za izložbu Ispit zrelosti.

Multimedijalna izložba Đura Jakšić – Između mita i stvarnosti realizovana je u naše dve ključne ustanove kulture – Galeriji Matice Srpske i Narodnom muzeju u Beogradu, pa su priliku da je posete imali građani Beograda i Novog Sada. Ukupan broj posetilaca iznosio je 26.652. Pristup koji je dr Snežana Mišić imala prilikom realizacije ovog projekta zahtevao je sveobuhvatnu analizu lika i dela Đure Jakšića, razumevanje vremena u kojem je živeo, njegovih ideja, namera i stilskih promena. Neka od izloženih dela do sada nikad nisu bila predmet naučne pažnje, što predstavlja poseban doprinos autorke, što se može videti i u katalogu sa raspravnim tekstom, hronologijom i katalogom izloženih radova. Prateći programi doprineli su uspešnosti celokupnog projekta – veliki broj predavanja eminentnih stručnjaka, raznovrsni edukativni programi i kreativne radionice (52 predavanja i tumačenja, uz učešće čak 60 stručnjaka). Naročito se izdvaja realizacija dokumentarnog filma Novosadski dani Đure Jakšića u produkciji Radio-televizije Vojvodina i u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, te Srpskom pravoslavnom crkvom. Osim toga, veliku pažnju javnosti izazvao je reklamni spot za izložbu i promotivni film pod nazivom Momentum, koji je snimljen u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu i koji je odneo međunarodnu nagradu Museums in Short, za najbolji kratki film po glasovima publike u konkurenciji od 55 filmova iz 26 zemalja sveta. Pomenuta nagrada dodeljuje se za najbolje forme za širenje i predstavljanje muzejskih sadržaja. Osobenost ovog filma je što su glumci bili zaposleni kustosi i konzervatori Galerije Matice Srpske, koji su oživeli Jakšićevu sliku Ustanak Crnogoraca.

Izložba Ispit zrelosti višeg kustosa Čarne Milinković i muzejskog savetnika Ljubice Otić predstavlja priču o obrazovanju kao jednoj od najvažnijih tema za razvoj svakog društva. Maturski ispit uvek je imao značajno mesto u životu pojedinca, ali do sada nije bio naročito vidljiv niti zastupljen kao muzejska tema. Izložba je osmišljena tako da pobudi posetioca na razmišljanje o sopstvenoj prošlosti – polaganju maturskog ispita, izradi maturskog tabloa i proslavi mature, ali i da se divi tragovima prošlosti nekih drugih ljudi, onih koji su maturirali u periodu od druge polovine 19. i prve polovine 20. veka. Sastojala se iz dva dela: jedan je predstavljao u potpunosti rekonstruisanu učionicu s kraja 19. i početka 20. veka koja je sadržala originalne skamije i nastavna učila, što ima posebnu muzeološku vrednost i omogućava posetiocima „putovanje u prošlost“. Izloženi su važni istorijski dokumenti kao što su: zapisi komisija sa polaganja maturskog ispita, đačka svedočanstva i knjižice, školski izveštaji i udžbenici. Noseći elementi bili su maturski tabloi, školske uniforme i odeća. Neki od predmeta pripadali su đacima nekadašnje Velike pravoslavne gimnazije (danas Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“). Izložba je rezultat tesne saradnje između Muzeja Vojvodine, eminentne novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, ali i 15 drugih školskih ustanova i muzeja. Pratio ju je veliki broj raznovrsnih programa, među kojima se izdvaja izbor za najlepši novi i stari maturski pano. Jedan segment bio je posvećen generaciji 1959. maturanata Gimnazije u Pančevu, koji su se okupili na otvaranju, prilikom kojeg je organizovan koncert njihovog školskog benda. Izložba se izdvojila time što je u velikoj meri zadovoljila element participativnosti posetilaca.

                                                                              Predsednik Komisije

za dodelu nagrada i priznanja MDS

______________________________

 mr Tijana Stanković Pešterac

U Novom Sadu, 4. 9. 2020.