MUZEJSKI POSETILAC: GOST, PARTNER, PRIJATELJ

IZVEŠTAJ i ZAKLJUČCI

sa Treće međunarodne konferencije Sekcije muzejskih pedagoga Muzejskog društva Srbije

Treća međunarodna konferencija Sekcije muzejskih pedagoga Muzejskog društva Srbije Muzejski posetilac: gost, partner, prijatelj održana je 18. i 19. novembra 2021. godine u Gradskom muzeju Sombor. Organizacioni odbor konferencije činili su: Gordana Pajić iz Narodnog muzeja Valjevo, Dragan Kiurski i Katarina Dragin iz Narodnog muzeja Kikinda, Dragana Latinčić iz Muzeja grada Beograda, Nevena Kusonić Živadinović iz Gradskog muzeja Sombor i Bojana Subašić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Organizaciju stručnog skupa pratile su dinamične promene – bilo je odustajanja, potrebe da se predavači menjaju, a izlaganja prebacuju iz sesije u sesiju, tako da je postavljeni koncept programa, sa jasnim temama svakog segmenta, morao biti izmenjen. Takođe, prvobitno je planirano da sva izlaganja budu prvog dana, a radionica i obilasci narednog, ali je to bilo nemoguće izvesti zbog odluka Kriznog štaba. Zapravo, sve navedene izmene uzrokovane su situacijom sa korona virusom, tako da je, imajući to u vidu, organizacioni odbor prihvatio sve opravdano tražene izmene, sa idejom da je u tom trenutku najvažnije da se skup održi i da se muzejski edukatori sretnu i razgovaraju. 

Konferenciji su prisustvovale ukupno 34 kolege, a predstavnici 16 ustanova ili organizacija u kulturi imala su izlaganja i prezentacije. Stručni skup su otvorili v.d. direktora Gradskog muzeja Sombor David Firanj i predsednik Sekcije muzejskih pedagoga Muzejskog društva Srbije Dragan Kiurski, a sam početak konferencije zabeležila je i lokalna TV ekipa. Konferencija je bila podeljena u tri sesije, a svaku je pratila kraća diskusija. Dve sesije su održane prvog dana, drugog dana je realizovana treća sesija, a po njenom završetku su doneti i zaključci.

Radni deo konferencije završen je izlaganjem Darije Blagojević iz Udruženja Althea o programima za osobe sa smetnjama u razvoju realizovanim u različitim kulturnim i drugim ustanovama i objektima širom Srbije, a zatim su učesnici imali priliku da čuju vođenje kroz stalnu postavku Gradskog muzeja Sombor i saznaju na koji način je rešen pristup i dostupnost sadržaja postavke ovog muzeja slepim i slabovidim osobama.

Po završetku radnog dela konferencije, usledio je obilazak najzanimljivijih mesta u Somboru, po izboru domaćina: Gradskog muzeja Sombor, Galerije Milan Konjović i zgrade Somborske županije u kojoj se nalazi najveća slika (dimenzije: 7h4 m, sa ramom oko 40m²) u Srbiji. U pitanju je slika Bitka kod Sente umetnika Ferenca Ajzenhuta, datovana u 1898. godinu i izrađena u tehnici ulje na platnu. 

Konferencija je započela plenarnim izlaganjem predstavnica Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Bojane Subašić i Bogdane Opačić, koje su svojom prezentacijom Ima li posetilaca u muzeju? otvorile temu konferencije, analizom različitih kategorija muzejskih posetilaca, kao i njihovih potreba i kulturnih navika.

U prvoj sesiji Muzej Vojvodine predstavio je svoje programe za decu najmlađeg uzrasta, koleginica iz Muzeja afričke umetnosti je prezentovala dugogodišnji program za studente Praktikum, a gošća iz Dvora Veliki Tabor iz Hrvatske modifikaciju programa, naročito porodičnih, u uslovima pandemije virusa korona. Narodni muzej u Beogradu je predstavio na koji način je uključio socijalno osetljive kategorije u svoje edukativne programe.

U drugoj sesiji predstavili su se Prirodnjački muzej u Beogradu, Narodni muzej Zrenjanin, Železnički muzej, Gradski muzej Sombor, Narodni muzej Kragujevac, Galerija Matice Srpske, a koleginica iz organizacije Heriteach predstavila je međunarodni program Our Collections Matter i mogućnosti međugeneracijskog učenja. Kolege iz Zrenjanina i Železničkog muzeja fokusirale su se na probleme koje imaju u svom radu, koleginica iz Gradskog muzeja Sombor je predstavila programe za najmlađu publiku, a koleginice iz Galerije Matice srpske su govorile o participaciji Novosađana prilikom izbora umetničkih dela za izlaganje. Koleginica iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu otkrila je na koji način je muzej koji nema stalnu postavku ipak otvorio prostor za posetioce, dok je Narodni muzej Kragujevac prikazao način rada sa slepim i slabovidim osobama, kao i saradnju sa zajednicom gluvih i nagluvih.

Treća sesija obuhvatila je predstavnike pet muzeja. Koleginica iz Gradskog muzeja Sombor prezentovala je program za slepe i slabovide, a Muzej grada Beograda predstavio je svoje muzičke programe u koje može da se uključi više kategorija posetilaca. Koleginica iz Spomen-zbirke Pavle Beljanski govorila je o programima za: slepe i slabovide, gluve i nagluve i mlade. Kroz prezentaciju koleginica iz Muzeja nauke i tehnike predstavljeni su programi za najmlađu publiku. Na samom kraju kolega iz Narodnog muzeja Kikinda predstavio je zanimljivo istraživanje Džona Folka i Lin Dirking koji su se bavili kvalitativnom analizom posetilaca, usmeravajući pažnju na potrebe posetilaca i njihove razloge za posetu muzeju.

U diskusijama je otvoreno nekoliko pitanja:

1) Koleginicama iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka bilo je interesantno da iz prve ruke čuju mišljenje zaposlenih u muzejima i onih koji su neposredno uključeni u realizaciju programa tokom manifestacija Noć muzeja i Muzeji za 10. Čule su se kritike zbog načina „oživljavanja” manifestacije Nedelja muzeja koja kasnije dobija naziv Muzeji za 10; rečeno je da muzeji nemaju kapacitet da rade 10 dana od 10č do 22č, mada je radno vreme muzeja u prethodnim godinama tokom trajanja manifestacije skraćivano; da posetiocima nije bitno koja je manifestacija u pitanju ali su zbunjeni ako misle da su došli na Noć muzeja, a muzej je zatvoren jer je učestvovao u drugoj manifestaciji; da je problem što se ustanove stavljaju pred izbor – ili jedno ili drugo; da se s jedne strane traži da muzeji ostvaruju sopstveni prihod, ali im se s druge strane nalaže da tokom manifestacije Nedelja muzeja ulaz bude besplatan; da je Noć muzeja u jednom trenutku počela da finansira programe za svoju manifestaciju, a da sve vreme deo prihoda uplaćuje ustanovama koja učestvuju u njoj, što nije slučaj sa obnovljenom manifestacijom Muzeji za 10… Sa druge strane, učesnici su se složili da je upitan kvalitet poseta tokom takvih, masovnih manifestacija. Svakako, većina prisutnih se izjasnila da radije učestvuje u Noći muzeja.

2) U fokusu učesnika posle druge sesije bio je Železnički muzej i pozicija u kojoj se nalazi. Nažalost, kolega je morao da ode odmah posle svog izlaganja, tako da nije bio u prilici da da neke dodatne odgovore i čuje eventualne predloge koji bi mogli bili korisni za ustanovu na čijem je čelu.

3) Posle treće sesije postavljeno je pitanje zašto je prekinuta realizacija muzičkih programa u Muzeju grada Beograda. Usledio je odgovor da nova uprava muzeja nije prepoznala kvalitet, smisao ni potencijal tog programa, tako da se oni trenutno ne finansiraju i ne održavaju, jer se, iako se pojavljuju kao predlog u godišnjem muzejskom programu rada, ne razmatraju i smatra se da nisu prioritet.  

4) Po ko zna koji put, postavljeno je pitanje ko je zapravo muzejski edukator, šta je njegov opis posla, koje sve veštine treba da poseduje i šta sve treba da radi.

Zaključci konferencije:

1) iz izlaganja na skupu se moglo zaključiti da se samo manji broj muzeja bavi istraživanjem posetilaca i razgovorom sa posetiocima koji je usmeren na njihove potrebe, a da velika većina pravi programe po nekom drugom kriterijumu – aktuelnoj izložbi, zbirkama u fundusima muzeja, ličnom afinitetu i još uvek prati klasičnu „tipologiju” posetilaca – uzrast, pol, obrazovanje…

2) potrebna je druga vrsta istraživanja publike – kvantitativna, koja podrazumeva uzrast, pol, obrazovanje je prevaziđena i treba preći na kvalitativnu analizu i oslušnuti potrebe posetilaca, pa u skladu sa tim birati teme i koncipirati programe;

3) u skladu sa diskusijom o opisu posla muzejskog edukatora, postavljeno je pitanje da li on treba da se bavi i istraživanjem publike – koleginice iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka ponudile su da to uradi Zavod, kao i istraživanje o brojnom i svakom drugom stanju muzejskih pedagoga u muzejima u Srbiji;

4) predloženo je da, po uzoru na Edukativnu muzejsku akciju (EMA) koju sprovodi Hrvatsko muzejsko društvo odnosno njihova sekcija za muzejsku pedagogiju već duže od 25 godina, i muzejski edukatori u Srbiji osmisle svoju zajedničku temu i akciju.

Dragana Latinčić

Dragan Kiurski