Музејско друштво Србије Дневни ред:
1.Усвајање записника са Скупштине МДС одржане 19.03.2018.г.;
2.Извештај о раду МДС-а за 2018. годину;
3. Извештај о раду органа и тела за 2018. годину
4. План рада за 2019. годину;
5.Разно
1. Записник са Скупштине МДС, одржане 19.03.2018. године усвојен је једногласно.
2. У протеклом периоду одржане су две скупштине Музејског друштва Србије. У току 2018.године МДС је аплицирало са два пројекта код Министарства културе Републике Србије. На жалост оба пројекта нису подржана, тако да су у претходној години све активности нашег Друштва финансиране искључиво од средстава прикупљених од уплата чланарина. У претходној години сарадња Друштва са већином секција је била на завидном нивоу. Веома је важно да је наше Друштво добило статус репрезентатвног удружења. Председница Гордана Пајић се захвалила свим колегама који су допринели успешном раду МДС-а.
Извештај о раду Друштва је једногласно прихваћен.
3. На Скупштини МДС извештаје о раду поднела су следећа тела:
-Надзорни одбор
Овај извештај је једногласно прихваћен.
-Комисија за доделу награда и признања
16. маја у Ваљеву додељене су награде „Михаило Валтровић„. Овај извештаје је једногласно прихваћен.
-Суд части
Суд части је у претходној години одржао три састанка. На основу предлога Извршног одбора МДС-а, а због сукоба интереса колегиница Наташа Николић је замењена новим чланом. На њено место је кооптирана колегиница Светлана Миленковић из Народног музеја у Београду. Наиме, Татјана Милосављевић је Суду части пријавила свог директора Ненада Ђорђевића за некоректно понашање и злоупотребу функције. Од 2015. године директор Ђорђевић се колегиници обраћа са омаловажавањем и ниподаштавањем, истичући при томе своју самовољу и некоректан однос на релацији кустоса са једне и руководиоца, са друге стране. Жана Гвозденовић, председница Суда части је изнела став у коме се предлаже да Скупштина јавно опомене директора Ђорђевића и да се ова опомена јавно објави у наредном Билтену Друштва и да се о овим мерама обавести Министарство културе и информисања Републике Србије.
На ове предлоге, јавио се директор Ненад Ђорђевић. Он тврди да до сада није добио никакву пријаву и да до сада није имао прилику да се о овом проблему изјасни и каже било шта у своју одбрану. Рекао је и то, да ће уколико се овакав предлог Суда части усвојио тужити Музејско друштво. Констатовано је и да је директор Ђорђевић члан МДС, а да Народни музеј у Крагујевцу није.
На ову констатацију аплицирао је Чедомир Јаничић, позвавши се на члан 44. МДС-а, по коме и није важно да ли је неко члан Друштва, већ то, да се професионално бави музејском делатношћу.
Милена Врбашки из Матице српске се запитала, на основу чега износимо веродостојност свих наведених чињеница и података.
На ову опаску се Скупштини обратила Жана Гвозденовић, председница Суда части, која је истакла да је ова комисија легитимно изабрана на изборној Скупштини, да јој је указано поверење да ће радити савестно и професионално и да јој се као таквој мора веровати. Суд части је крајње опрезно прегледао сав приспели материјал. Она тврди да се Суд части обраћао другој страни, али да се директор Ђорђевић није до данас оглашавао. Она тврди да поседује богат доказни материјал који може да буде прихваћен и од стране правог суда.
Тамара Огњевић је предложила да Друштво још увек не би требало да гласа о овој мери, али да треба да гласа о извештају о раду Суда части.
Поново се јавила Жана Гвозденовић, која је донела председници Гордани Пајић да прочита све тачке са преставкама и образложењем које је констатовао Суд части у вези са овом оптужбом. У преставкама се помињу: угрожавање права на рад, у Музеју у Крагујевцу је примљено пет нестручних волонтера, запошљавање „партијских другова„, „професионални хаос„, кључеве од депоа чува привремено запослено лице, у депое улазе нестручна лица, промене брава на депоима, исплаћивање хонорара лицима која нису за то обавили посао, забрана доласка у музеј уметницима, градски већњик за културу града Крагујевца самовољно мења стручну поставку, систематизацију пишу нестручна лица, Татјана је дала оставку на чланство у Управном одбору Народног музеја у Крагујевцу јер је увек била прегласавана, због чега је од стране директора бивала изложена руглу и подсмеху, директор снима запослене…
Директор Ненад Ђорђевић је истакао да су ово клевете и казао да ће тужити Мутзејско друштво уколико буде усвојио ову одлуку.
Драго Његован је истакао да када би се ова одлука усвојила онда директор не би могао ништа да ради. Предложио је да ако има основа за мобинг, да таквог директора треба тужити суду. Сматра да колегинице из Суда части нису имале довољно материјала и да треба још једном размотрити све чињенице и наведене појединости. Предложио је да се гласа посебно за извештај о раду Суда части, без извештаја о овом спорном питању.
Са овим предлогом се сложила и председница Пајић и истакла да по свему наведеном и изнетом морамо бити крајње пажљиви, јер ту има проблема којима се треба да бави синдикат.
Снежана Ашанин је истакла да је Суд части урадио веома тежак задатак, да се много радио и да је његово ангажовање веома незахвално. Није лако донети одлуку, наћи се између две стране, штитити личност и професију колеге. Предложила је да се овом проблему још једном преиспитају све околности, да се још увек не доноси никаква одлука како се Музејско друштво не би огрешило ни према коме.
Чедомир Јаничић тврди да је Суд части све добро одрадио. Ипак предлаже да се поново упути допис директору Ђорђевићу и да се од њега тражи писмено изјашњење по свим наведеним тачкама. Овом предлогу се успротивила Жана Гвозденовић са опаском „или ћете веровати Суду части, или ће он прекинути са радом„. Жана на основу свега до сада изнетог подноси остаку, у чему је подржава и кооптирана чланица Светлана Миленковић подносећи и своју оставку.
Весна Ангеловска је казала да у музејима данас има много проблема, да се постављају нестручни директори, да је рад стручних лица угрожен. Данас на жалост „свако може да буде кустос„, тако да се збирке са културним наслеђем поверавају нестручним лицима. Радно место мора да се поштује, а кустоси морају да се изборе за своја права. Сада смо пред проблемом да као Друштво можемо бити тужени, тако да се често можемо наћи у безизлазној ситуацији. У многим музејима влада страх и многе колеге одустају од борбе за заштиту њихових професија и људских права. У многим музејима у Србији атмосфера је веома лоша, а међуљудски односи крајње поремећени. Ми често као друштво и појединци немамо довољно снаге и храбрости и често закажемо у борби на право за коректан рад. Таква је ситуација и у Музеју у Сирогојну, када исто нисмо добро реаговали, а резултат су два отказа за два доктора наука и два упозорења пред отказ и мобинговање неколико стручњака.
Са изнетим се сложила Весна Душковић која је изнела да су данас на делу бахатост и самовоља појединих директора који директно угрожавају струку и рад на заштити културног наслеђа. Многа радна места која су директно везана за стручан рад у музејима су угашена, док се отварају нека нова небитна за за рад у музејској струци.
Драгана Ковачевић је истакла да је прича о овој теми отишла прешироко и да прети опасност да се у свему овоме не нађе право решење. Изнела је да морамо издвојити опаске које је изнео Суд части, али оне које се тичу директно струке. Најважније је однос према културним добрима, па због тога сматра неопростивом грешком да се кључеви депоа дају нестручним и привремено упосленим радницима. Ово је опасан проблем и само он је довољан да Суд части реагује у складу са својим ингеренцијама.
Жана Гвозденовић тврди да ме може да се излучи „битно„ од „небитног„, јер су сви проблеми повезани и једни из других настају.
Приступило се гласању. Констатовано је да тренутно у сали има 75 чланова. За извештај Суда части са предложеним мерама против директора Ненада Ђорђевића гласао је 21 члан. Против је било 20 чланова. 12 је било уздржаних, а 22 члана нису гласала. Констатовано је овај предлог није прихваћен.
После овог неуспешног гласања приступило се гласању само за извештај Суда части без предложених мера против дирекора крагујевачког музеја. Извештај је прихваћен са 74 гласа ЗА и једним уздржаним.
Констатовано је да је Суд части добро радио и да је имао заиста тежак задатак.
-Истотијска секција
Историјска секција је у претходном периоду веома успешно радила. Њихов извештај је једногласно прихваћен.
-Етнолошка секција
И Етнолошка секција је у претходном периоду веома успешно радила, без обзира на чињеницу да Министарство културе није подржало њихов пројекат. И иве године Секција је аплицирала са још једним пројектом. Извештај је једногласно прихваћен.
-Секција библиотекара
Секција библиотекара је имала низ активности које сведоче о њеном успешном и добром раду. Извештај је једногласно прихваћен.
-Секција историчара уметности
Секција је у претходној години добро радила. Истакли су да у овој години планирају пројекат „Бити кустос„. Извештај ове секције је једногласно усвојен.
-Секција ПРИМА
И ова секција је у претходној години аплицирала за пројекат, али предлог није био подржан. Извештај секције је једногласно усвојен.
-Педагошка секција
Иако без средстава, Педагошка секција је у претходној години добро радила. Извештај педагошке секције је једногласно усвојен.
-Природњачка секција
Природњачка секција већ дуже време не ради и нема своје представнике у Музејском друштву.
4. Председница Друштва је изнела план рада за текућу 2019.годину. Изнела да је у плану да се Свечана скупштина Друштва одржи 17. маја у Народном музеју у Чачку. Планирано је и одржавање редовне Скупштине. Извршни одбор ће се састајати по поптреби, како физичким присуством, тако и у електронској форми.
Аплицирали смо код Министарства културе са два пројекта. Планирамо да штампамо „Билтен„ број 11 и часопис „Музеји„ бр.6.
Имајући у виду да смо 14. јануара постали репрезентативно Удружење неопходно је да у наредном периоду сачинимо нови правилник. Потребно је у наредном периоду остварити сарадњу са другим удружењима која се баве заштитом културног наслеђа.
Чланарина за све чланове МДС-а и даље остаје непромењена, 500 динара.
5. Разно
а.) Истакнуто је да смо од Министарства културе, а на основу Решења о репрезентативности, за рад Друштва добили 200 000,00 динара.
б.)Поставило се питање уређивачког одбора с обзиром да је претходним члановима истекао мандат. Пет секција се обавезало да ће предложити по једног свог члана. Овакав предлог је једногласно усвојен. Ипак, било је мишљење да уређивачки одбор треба да броји седам чланова. Драго Његован је предложио Ану Олајош из Музеја Војводине, док се Ивана Ћирић из Музеја Николе Тесле сама пријавила. Оба ова кандидата је Скупштина МДС-а једногласно прихватила.
в.) Славко Спасић је прочитао писмо Музеја ваздухопловства. Овај допис је послан свим медијима. Предложено је да Музејдко друштво и ИКОМ заузму заједнички став и да направе заједнички допис.
Биљана Ђорђевић је истакла опасност по културна добра која је до сада баштинио овај музеј. Предлаже да се о овој теми хитно реагује. Министарство културе мора увек реаговати, па чак кад је реч и о приватним колекцијама. Сви присутни су предложили да се никако не сме угасити Музеј ваздухопловства. Уколико мора да дође до реорганизације предложено је да се овај музеј споји са својом матичном установом „Музејом науке и технике.
Веселинка Кастратовић је предложила да овај случај мора бити боље медијски пропраћен. Навела је пример Музеја 25.мај, када је било скоро извесно да ће бити угашен. Том приликом је реаговала јавност, а највише Савез бораца захваљујући чему је спашен овај музеј.
Предлог да се подржи Музеј ваздухопловста је једногласно усвојен.
Овим је седница Скупштине Музејског друштва завршена.
У Београду, 20.03.2019. Снежана Шапоњић Ашанин, записничар
Оверачи записника:
::::::::::::::
::::::::::::::::