Секција музејских библиотекара и књижничара

Иницијатива за оснивање Секције музејских библиотекара и књижничара при Музејском друштву Србије покренута је јула 2003. године, када је послат први упитник свим музејима у циљу дефинисања тачног броја специјалних музејских библиотека, односно библиотекара и књижничара који у њима раде. Ипак, званичан почетак рада везује се за 14. април 2004. године, када је на састанку изабрано руководство и направљен план и програм будућег деловања Секције у оквиру Друштва.
Поред основног и једног од најважнијих задатка Секције – повезивање и сарадња специјалних библиотека, рад Секције заснива се и на константном стручном усавршавању чланова, заступању професионалних интереса музејских и галеријских библиотекара и књижничара, ширењу свести о значају специјалних библиотека и њиховом очувању, пружање помоћи у оснивању стручних библиотека, као и сарадња са другим струковним националним и међународним удружењима.
Данашња Секција броји око тридесет активних чланова који редовно присуствују годишњим састанцима, едукативним и акредитованим семинарима, предавањима и слично, а учествују и у раду Музејског друштва Србије, кроз годишње скупштине и састанке. Чланови Секције такође учествују у организацији органа и тела не само Музејског друштва Србије него и других струковних националних и међународних организација. Захваљујући томе, чест је случај да су наши чланови стипендисти престижних струковних програма или учесници на различитим конференцијама и стручним скуповима у земљи и иностранству.
Рад Секције је континуиран, активан и разноврстан, захваљујући развијеној комуникацији, повезаности и ентузијазму колега. Кроз едукацију, усавршавање и деловање њених чланова константно се унапређује рад специјалних библиотека, промовише библиотечка струка и саме специјалнe библиотеке, чиме je обезбеђен њихов опстанак и развој.

Секције музејских библиотекара и књижничара Музејског друштва Србије и Подружнице специјалних библиотека Библиотекарског друштва Србије

Мале библиотеке – велика дела 2

Значај фондова специјалних библиотека у раду истраживача и стручњака из различитих области.

Народни музеј Зрењанин, 28. октобар 2024. године

од 12 до 16 часова

Секција музејских библиотекара и књижничара Музејског друштва Србије и Подружница специјалних библиотека Библиотекарског друштва Србије, организовале су стручни скуп „Мале библиотеке –велика дела 2“ за библиотекаре специјалних библиотека у Србији у Народном музеју Зрењанин у Зрењанину, 28. октобра 2024. године.

Прошле године, бавили смо се темама стручне праксе, волонтера и асистенције у библиотекама, као и дигитализацијом и савременијим приступима на мрежи. Ове године, инспирисани нашим корисницима и специфичним фондовима које им нудимо за њихова истраживања, определили смо се да се бавимо Значајем фондова специјалних библиотека у раду истраживача и стручњака из различитих области.

Циљ стручног скупа:

Састав фонда специјалне библиотеке је оно што их чини посебнима и што библиотекари својим професионалним односом покушавају да сачувају и да развију. Специјалне библиотеке су посебне по врсти грађе коју прикупљају, а која је одређена установом у чијем је саставу, те се у њиховим фондовима налази специјализована грађа неопходна запосленимa и стручњацима из одређених области. Управо из овог разлога у фондовима специјалних библитека чува се специфична и драгоцена грађа која се не може пронаћи у другим библиотекама. Зато специјалне библиотеке представљају ризнице знања неопходног запосленима, истаживачима, стручњацима и студентима за области које покривају.

Сама идеја да се у оквиру једне установе (музеја, архива, позоришта, завода итд.) налази библиотека која ће одговарати претежно потребама запослених, инспирисала нас је да позовемо управо кориснике да испричају своје искуство у коришћењу специјалних библиотека и колико су им ови фондови значајни. На скуп ће бити позвани запослени, стручњаци, истраживачи, студенти из различитих области који у свом свакодневном раду користе грађу из специјалних библиотека. На тај начин бисмо желели да укажемо на велики значај и специфичност фондова специјалних библиотека које нису окренуте широкој јавности и корисницима попут јавних библиотека.

Стручни скуп је трајао један дан у Народном музеју у Зрењанину, а окупио је библиотекаре који раде у специјалним библиотекама широм Србије. Скупу је присуствовало 20 стручњака из различитих установа попут Народног музеја Зрењанин, Етнографског музеја у Београду, Народног музеја Србије, Музеја Војводине у Новом Саду, Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину, Музеја жртава геноцида, Центра за обуку ANS особља, Завода за проучавање културног развитка, Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије и Музеја савремене уметности у Београду.

Скуп се састојао из два сегмента: први сегмент обухватио је три предавача – два корисника специјалних библиотека и запослену вишу књижничарку у специјалној библиотеци, док је други сегмент обухватио снимљене интервује и разговоре библиотекара са корисницима њихових специјалних библиотека.

Присутне су на почетку поздравиле организаторке и модераторке скупа Бојана Петраш, председница Секције музејских библиотекара и књижничара МДС и Александра Мирчић, председница Подружнице специјалних библиотека БДС, као и директор Народног музеја Зрењанин Синиша Оњин.

Предавачи су били др Жарко Илић, научни сарадника Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, који је говорио о искуству и раду са различитим специјалним библиотекама, Даринка Поп-Митић, уметница из Београда, која је говорила о коришћењу фонда и сарадњи са Специјалном библиотеком Музеја савремене уметности у Београду, и Гордана Шеатовић, виша књижничарка у Музеју жртава геноцида, која је говорила о корисницима њихове Специјалне библиотеке и промовисала књигу „Библиотека Музеја жртава геоноцида : Првих 15 година (2007–2022)”.

Други део програма обухватао је разговор библиотекарке Маје Гојковић из Специјалне библиотеке Музеја Војводине у Новом Саду са колегом археологом Јованом Коледином, приказиван је снимак библиотекарке Ивоне Старчевић из Специјалне библиотеке Народног музеја у Нишу са колегиницом Иваном Груден Милентијевић, музејском едукаторком, као и снимак „Искуство колега Народног музеја у Зрењанину о услугама и значају Специјалне музејске библиотеке“ аутора Бојане Петраш, више дипломиране библиотекарке и Марка Мићевића, мастер информатичара, и завршен разговором библиотекарки Милице Милић и Јелене Пушице из Етнографског музеја у Београду са корисницима Специјалне музејске библиотеке – Леонором Векић, проф. ФПУ, Николином Јовановић, студенткињом на Катедри за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и Марком Стојановићем, доктором наука, музејским саветником.

Након сваког предавања и приказаног интервјуа, колеге су изнеле запажања, постављале питања и вођена је диманична дискусија. Установљено је да се специјалне библиотеке и запослени библиотекари често сусрећу са веома сличним проблемима у свакодневном раду, на шта су нам и наши корисници указали кроз разговоре и интервјуе попут недостатка простора за одлагање књига и непостојање читаоница за кориснике, недовољних средстава издвојених од стране матичних установа за обнављање фонда библиотека, као и опреме за библиотеку, немогућност флексибилнијег радног времена (будући да у специјалним библиотекама имамо запосленог једног или два библиотекара). Предложена је ефикаснија сарадња и промовисање специјалних библиотека и њихових фондова нарочито студентима и средњошколцима, који често нису ни свесни да ове библиотеке постоје и да су им њихови фондови доступни за писање стручих и научних радова. Као најважније запажање корисника специјалних библиотека, посебно запослених у установама културе, јесте да су ове библиотеке почетна и незаобилазна станица у истраживачком раду, писању стручних и научних радова, стварању нових изложби и свакодневном музеолоком и истраживачком раду, али и последња станица која физички чува њихове каталоге и стручне радове, и заокружује њихов рад који остаје наредним генерацијама и након затварања изложбе или завршетка неке манифестације. Специјалне библиотеке су окарактерисане као ризнице, које често у својим фондовима чувају грађу коју је често немогуће пронаћи у другим библиотекама у Србији, па и много шире.

Учесници су након завршетка Стручног скупа обишли сталну поставку Народног музеја Зрењанин.

ПРОГРАМ

12–12.15

Поздравна реч организаторки стручног скупа Бојане Петраш и Александре Мирчић

Поздравна реч директора Народног музеја Зрењанин Синише Оњина

12.15–12.35

Предавање др Жарка Илића, научног сарадника Одељења за историју Филозофског факултета у Београду о искуству и раду са специјалним библиотекама

12.35–12.40 Дискусија

12.45–13.05

Предавање Даринке Поп-Митић, уметнице из Београда, о коришћењу фонда и сарадњи са Специјалном библиотеком Музеја савремене уметности у Београду

13.05–13.10 Дискусија

13.15–13.35

Предавање Гордане Шеатовић, више књижничарке у Музеју жртава геноцида о корисницима њихове Специјалне библиотеке и промоција књиге „Библиотека Музеја жртава геоноцида : Првих 15 година (2007–2022)

13.35–13.40 Дискусија

13.45–14.15 Пауза за кафу

Снимљени разговори са корисницима:

14.15–14.35

Разговор библиотекарке Маје Гојковић из Специјалне библиотеке Музеја Војводине у Новом Саду са колегом археологом Јованом Коледином

14.35–14.45

Снимак библиотекарке Ивоне Старчевић из Специјалне библиотеке Народног музеја у Нишу са колегиницом Иваном Груден Милентијевић, музејском едукаторком

14.45–15.00

Искуство колега Народног музеја у Зрењанину о услугама и значају Специјалне музејске библиотеке. Аутори снимка: Бојана Петраш, виша дипломирана библиотекарка и Марко Мићевић, мастер информатичар

15.00–15.15

Разговор библиотекарки Милице Милић и Јелене Пушице из Етнографског музеја у Београду са корисницима Специјалне музејске библиотеке – Леонора Векић, проф. ФПУ, Николина Јовановић, студенткиња на Катедри за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и Марко Стојановић, доктор наука, музејски саветник

15.15–15.30 Дискусија

15.30–15.45 Затварање

16.00

Обилазак сталне поставке Народног музеја Зрењанин, уз стручно вођење

Стручни скуп Мале библиотеке – велика дела

У понедељак, 9. октобра 2023. године од 10 до 16 ч. организован је стручни скуп који је окупио првенствено стручњаке из специјалних музејских билиотека у Србији, као и библиотекаре из јавних библиотека као и специјалних библиотека института, архива и школа. Скуп је организован на иницијативу председнице Секције музејских библиотекара и књижничара МДС-а – Бојане Петраш, и председнице Подружнице специјалних библиотека Библиотекарског друштва Србије – Александре Мирчић, а пројекат је подржало и Министарство културе Републике Србије, на јавном конкурсу за доделу средстава за финансирање или суфинансирање пројеката у области библиотечко-информационе делатности у 2023. години.

Циљеви Стручног скупа су вишеструки: окупљање библиотечких стручњака и размена искустава, представљање и дискусија о темама које за све нас представљају својеврсне изазове и развијају недоумице, као и тескобе у проналажењу њиховог решења, укључивање библиотекара у рад Секције МДС-а и Подружнице БДС-а, као и проналажење конкретних решења и алата за будући рад повезан са изабраним темама Скупа.

Теме на Стручном скупу су пажљиво одабране, након многобројних консултација и састанака са члановима Секције МДС-а и Подружнице БДС-а. За предаваче су позване колеге из различитих области које су на најбољи начин могле да одговоре на дате теме.

Програм су отвориле организаторке скупа Бојана Петраш и Александра Мирчић, након чега се присутнима у име Музејског друштва Србије обратила чланица Извршног одбора др Ивана Ћирић, а након ње се у име Библиотекарског друштва Србије обратила преко видео-поруке и Јелена Глишовић, председница БДС. Програм је даље обухватао 9 предавача из различитих институција, који су изложили своје пријављене теме, а након сваке теме одржана је и дискусија са присутним члановима.

Скуп је тематски био подељен на два блока.

Први блок je трајао од 10 до 13 ч. и обухватио је тему Стручна пракса, волонтери и асистенција у библиотеци , a други блок је трајао од 14 до 16 ч. и обухватио теме везане за Дигитализацију грађе и савременији приступи корисницима на мрежи.

Стручном скупу су присуствовали библиотекари углавном из специјалних библиотека из целе Србије (Ниша, Зајечара, Смедерева, Пожаревца, Новог Сада) као и из Београда (укупно 40 колега из различитих институција и 10 студената завршне године са Катедре за библиотекарство Филолошког факултета у Београду). Активно учешће библиотекара путем питања и коментара након сваког предавања показало је актуелности тема које су обрађене.

Секције музејских библиотекара МДС на 19. конференцији Библиотекарског друштва Србије

Конференција Библиотекарског друштва Србије одржана је од 14. до 16. децембра 2022. године у Народној библиотеци у Београду. Деветнаеста конференција под називом Удруживање, повезивање и умрежавање библиотекара, окупила је стручњаке из целе земље, као и региона. Одржана је у оквиру обележавања јубилеја 75 година оснивања Друштва. Учесници су имали прилику да присуствују предавањима, радионицама, постер сесијама, а додељене су и награде и друга признања појединцима и организацијама поводом Дана библиотекара и јубилеја.

Бојана Петраш, председница Секције музејских библиотекара и књижничара Музејског друштва Србије и библиотекарка специјалне музејске библиотеке Народног музеја Зрењанин, учествовала је на постер сесији, где је у сарадњи са колегиницом и секретарком Секције из Етнографског музеја Јеленом Пушицом, представила рад Секције музејских библиотекара и књижничара МДС-а.

Секција ускоро обележава две деценије постојања, стога је ово била јединствена прилика да се библиотечким стручњацима представи рад једног удружења које делује у оквиру институција чија примарна делатност није библиотечка. Најважнији задаци Секције од самог оснивања 2004. године подразумевају удруживање, подршку, едукацију, усавршавање и промоцију рада специјалних музејских библиотека, библиотечке струке и њихових запослених.

Кроз плакат и презентацију истакнут је и значај специјалних библиотека и сручњака који у њима раде. Круг сваког музејског истраживања започиње и завршава се у библиотеци – од истраживања литературе до публикације која остаје сачувани траг у фонду након завршетка сваке изложбе – стога ове библиотеке представљају својеврсне чуваре музеолошке мисли у Србији. Рад сваке музејске библиотеке једна је посебна прича, која упркос специјалним условима у којима послује и специфичним корисницима, кроз удруживање, подршку и заједничке пројекте континуирамо ради на очувању нашег културног наслеђа.

Секција музејских библиотекара и књижничара МДС
У среду, 2. новембра 2022. године, у Специјалној библиотеци Етнографског музеја у Београду одржан је акредитован стручни семинар „Библиотеке које људи желе : design thinking методологија” за чланове Секције музејских библитекара и књижничара МДС. Предавање и радионицу одржала је Милица Матијевић, дипломирани библиотекар саветник у библиотеци “Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу.

Поред размене искустава у разговору са другим колегама из специјалних музејских библиотека, учесници семинара упознали су се са другачијим методама и новим алатима које могу употребити за решавање пројектних, али и свакодневних изазова у пословању. Употребом ових вештина и оваквог приступа у раду полазницима је доступан алат који ће им помоћи у побољшању постојећих, али и стварању нових услуга за кориснике, а омогућиће им да суштински измене досадашњи начин на који раде унутар својих организација и тимова.
Сви полазници семинара прошли су кроз теоријски и практични део радионице, а по завршетку су додељене потврде о завршеном акредитованом програму.

Састанак Секције музејских библиотекара и књижничара МДС
15. октобар 2020.

Дана 15. октобра 2020. године одржан је састанак Секције музејских библиотекара и књижничара МДС преко платформе Zoom.
Састанку је присуствовало дванаест чланова Секције из различитих установа и градова у Србији. На састанку се говорило о начину будућег рада Секције и прилагођавању данашњим (епидемиолошким) условима, договорен је даљи план рада и одабране су теме и семинари који су запосленима у специјалним библиотекама корисни за даљи рад и унапређење у струци.
Такође је договорено да ће се, до стабилизовања епидемиолошке ситуације у земљи, рад Секција претежно наставити путем мејлова или организовањем онлајн састанака и предавања.

Списак организованих семинара Секције музејских библиотекара и књижничара МДС
Акредитовани семинари и предавања (од 2011. до 2020. год.):

1. Семинар „Демократизација дигитализације у библиотекама„, предавачи Наташа Дакић, Александра Тртовац и Јелена Андоновски, уторак, 26. новембра 2019. са почетком у 10 часова, у простору Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ (Булевар краља Александра 71, Београд).

2. Предавање „Европеана: европске интеграције у области дигитализације културног наслеђа„, предавач Тамара Бутиган Вучај, начелница Одељења за развој дигиталне библиотеке и микрофилмовање Народне библиотеке Србије, понедељак, 23. септембра 2019. у 12 часова, у простору Музеја примењене уметности (Вука Караџића 18, Београд).

3. Акредитовани семинар „Електронска обрада старих и ретких књига„, 23. октобар 2017. у простору Електронске читаонице Библитеке „Драган Лукић“. Предавачи – Новка Шокица-Шуваковић, Александра Драпшин и Светлана Вучковић из Библиотеке Матице српске из Новог Сада.

4. Акредитовани семинар „Ауторско право у библиотечко-информационој делатности“, 1. децембар 2016. у Етнографском музеју у Београду, предавачи – др Татјана Брзуловић Станисављевић и др Драгана Столић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

5. Акредитовани семинар “Шта после скенирања? Дигитализација библиотечке грађе и коришћење дигиталних колекција”, предавачи др Богдан Трифуновић и Александар Вукајловић, 12. мај 2015. године у простору Галерије-легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковићa.

6. Предавање „Управљање конфликтима у библиотекама: у сусрет ефикасног радног окружења“ – предавач Јелена Јовин, 11. децембар 2015. године, у Библиотеци Матице српске и 5. октобра 2016. у Народном музеју у Чачку.

7. Предавање „Библиографски извори и српска ретроспективна библиографија“ – предавач Марија Богдановић из НБС, у Народном музеју у Краљеву, 20. новембра 2015.

8. Предавање „Феномен плагирања некад и сад“ – предавач Татјана Брзуловић Станисављевић, МА библиотекар саветник и начелница Сектора набавке и обраде у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, 28. фебруара 2014. у простору Галерије-Легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

9. Поводом обележавања Међународног дана књиге, предавање „Creative Commons, Copyright i Copyfight„, одржала Невенка Антић, Creative Commons Serbia Legal Project Lead, 23. априла 2014. у простору Музеја историје Југославије.

10. Трибина „Creative commons – креативност и друштво знања“, одржана 25. јуна 2014.у простору Галерије Петар Добровић. На трибини су учествовали: Невенка Антић, Миле Киш, Creative Commоns Serbia, Викимедија Србије; Јелена Андоновски, Александра Поповић, Сања Антонић,Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд; Милица Шевкушић, Библиотека Института техничких наука, САНУ; Весна Опавски, докторант, Факултет ликовних уметности, Универзитет уметности у Београду.

11. Предавање „Стручно усавршавање и стицање звања у библиотечко-информационој делатности“ – предавач Новка Шокица Шуваковић, заменик управника и руководилац Одељења за матичне послове и Реферални центар Библиотеке Матице Српске, 30. септембра 2014. године, у простору Музеја Војводине у Новом Саду.

12. Предавање „Мере техничке заштите старе и ретке библиотечке грађе – конзервација и рестаурација папира и пергамента” – предавач Жељко Младићевић, начелник Одељења за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије, 19. марта 2013. у Галерији Петра Добровића у Београду. Као додатни део предавања и организована је посета Одељењу за заштиту, конзервацију папира и пергамента у НБС.

13. „Партнерски програм Гугл књиге као канал промовисања музејских издања”, је била тема Милице Шевкушић, библиотекара Инстутута техничких наука САНУ, представљена 26. септембра 2013. у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића у Београду.

14. Тему „Портал Еуропеана и електронски извори Кобсон-а намењени музејским библиотекама”, изложила је мр Сања Антонић из Одељења за научне информације и едукацију, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, 19. новембра 2013. Такође у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

15. Предавање “Да ли библиотеке имају шта да раде када је све на Е? Имају, и то онолико” – предавач Биљана Косановић, начелница Одељења за научне информације у НБС, одржано је 23. априла 2012. у Галерији Петра Добровића.

16. Предавање “Формирање и вођење збирки старих и ретких књига” – предавач Дејан Вукићевић. Предавање је одржано Народном музеју у Краљеву, 21. септембра 2012.године.

17. Презентације пројеката Александре Мирчић „Европски контекст српског надреализма“ и пројекта електронске читаонице Катарине Крстић „Читајте о Музеју савремене уметности“, одржане су 5. октобра 2012. год. у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

18. Предавање „Ауторско право: појам, законска регулатива и библиотеке“. Предавање је одржала Татјана Брзуловић Станисављевић, библиотекар-саветник и начелница Сектора набавке и обраде у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, 24. новембра 2011. године, у простору Галерије Петра Добровића.

19. У петак, 29. маја 2020. године, одржан је бесплатан вебинар у организацији Секције музејских библиотекара и књижничара Музејског друштва Србије за библиотекаре специјалних библиотека у Србији. На вебинару је о теми Трансформација специјалних библиотека и њихова одрживост у 21. веку говорила др Гина де Алвис, независни истраживач у библиотечко-информационој делатности из Сингапура. Уводну реч одржала је председница Секције музејских библиотекара и књижничара Бојана Петраш, која је између осталог била иницијатор и координатор овог предавања.

На вебинару су обрађиване савремене тенденције у библиотекарству, представљени модернизовани простори и услуге јавних и специјалних библиотека у свету, а истакнута је и потреба за проналажењем нових типова сарадње у оквиру установа. Такође је представљена и планирана студија, која ће бити спроведена у наредном периоду, а бавиће се тренутним стањем и околностима у којима се налазе специјалне библиотеке у Србији.

Бојана Петраш
Народни музеј Зрењанин
vidovicbojana.nmz@gmail.com