УПРАВО ОБЈАВЉЕНА ПУБЛИКАЦИЈА „МУЗЕЈИ И КОМУНИКАЦИЈА С ПУБЛИКОМ У 21. ВЕКУ – САВРЕМЕНЕ ПРАКСЕ“

Поштоване колеге,

Обавештавамо вас да је управо објављена публикација „Музеји и комуникација с публиком у 21. веку – савремене праксе“ у издању Музејског друштва Србије. Аутори су др Александра Савић, музејски саветник у Природњачком музеју у Београду и Сања Врзић, музејски саветник у Народном музеју Зрењанин.

Публикација „Музеји и комуникација с публиком у 21. веку – савремене праксе“ је применљиво штиво из више различитих области, које за тему имају комуникацију музеја с публиком у савременом добу. 

Пројекат је настао као резултат дугогодишње музејске праксе и међусобне сарадње ауторки на пословима комуникације с јавношћу и у раду с публиком, а које су удружиле снаге како би се оставио писани запис о савременим начинима музејске комуникације с публиком, што ће се, сасвим извесно, мењати у будућности. 

Стручни рецензент књиге је проф. др Никола Крстовић, са Катедре за Музеологију Филозофског факултета у Београду. Стручну препоруку је дала Милена Милошевић Мицић, музејска саветница Завичајног музеја Књажевац, а књига је обогаћена ауторским илустрацијама Боре Милићевића, ликовног техничара из Природњачког музеја.

Публикација се састоји од 5 целина. У првој целини обрађени су појмови музеј и музејска комуникација, као једна од музеолошких функција. 

Други део је посвећен истраживању музејске публике, образовној и васпитној улози музеја, пословима музејског едукатора и музејског педагога, као и инклузивној улози музеја у друштву, са примерима из српских музеја. Представљене су и смернице у раду музеја са особама с инвалидитетом.

Трећи део се односи на употребу нових технологија у презентацији музејског наслеђа (апликације за мобилни телефон, аудио-видео водичи, проширена и виртуелна стварност у музејима, QR кодови и NFC технологија и др.), као и на употребу вештачке интелигенције у музејима. 

У четвртом делу публикације представљене су друштвене мреже, као једно од средстава промоције музеја (Фејсбук, Инстаграм, Икс, Јутјуб, ТикТок и ЛинкдИн) са примерима из праксе српских и светских музеја. 

У петом делу публикације представљени су односи с јавношћу, задаци, циљеви и опис послова музејског ПР-а, стратегије и тактике, врсте медија, као и кризно комуницирање у музејима.

Korica publikacije sa nazivom publikacije.

Осим теоријског дела, који се ослања на савремену музеолошку литературу, публикација је обогаћена бројним примерима из праксе из српских и светских музеја. 

Књига је намењена музејским едукаторима и педагозима, стручњацима у култури задуженим за комуникацију и односе с јавношћу, управи музеја, стручњацима који се баве применом дигиталних технологија у презентацији наслеђа, као и другим заинтересованим стручњацима.

Промоција овог издања ће бити реализована у музејима Србије током 2025. у договору са колегама из заинтересованих музеја. Иако је књига је одштампана у тиражу од 150 примерака, потрудићемо се да сваки музеј добије штампану верзију књиге за своју библиотеку. 

Сви заинтересовани могу да преузму бесплатну верзију књиге у .pdf формату ОВДЕ.

Издавач публикације је Музејско друштво Србије, а пројекат је остварен уз финасијску подршку Министарства културе Републике Србије.