ДОДЕЛA НАГРАДA И ПРИЗНАЊА МДС-A У 2024. ГОДИНИ

Музејскo друштво Србије је 30. септембра 2024. уручило награду „Михаило Валтровић“. Свечана седница Скупштине је организована у Нишу у сарадњи са Народним музејем Ниш.

Образложење
Комисије за доделу наградa и признања МДС-a у 2024. години за период од јануара 2023. до децембра 2023. године

Дана 17.06.2024. године у Музеју Војводине у Новом Саду одржан је састанак Комисије за доделу награда и признања МДС-а. Комисији су присуствовали сви чланови: Немања Карапанџић, Мина Дармановић, Јулка Маринковић, Катарина Митровић, Марина Влаисављевић, Сузана Новчић и Чарна Милинковић. До 30. маја 2024. године пристигле су двадесет и две пријаве. Одлуке о награди за све категорије, након петосатног већања, донете су већином гласова или једногласно.

У категорији 1) истакнутом појединцу за укупан допринос (животно дело) поднете су три пријаве:

Мира Ниношевић, музејска саветница историчарка Народног музеја у Лесковцу, у пензији.
Снежана Томић, музејска саветница етнолошкиња Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну.
Небојша Озимић, виши кустос историчар Народног музеја у Нишу.

Сви кандидати имају импресивне биографије и библиографије, које су Комисији представљене примереним прилозима достављеним уз пријаву. Сви су познати и препознатљиви у музеолошким и културолошким круговима, али је већином гласова, Комисија одлучила да у категорији Истакнутом појединцу за укупан допринос (животно дело) у 2023. години на предлог Милине Ивановић Баришић и Бојане Богдановић, са Етнографског института САНУ награда Михаило Валтровић додели Снежани Томић, музејској саветници етнолошкињи Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну.

Снежан Томић је рођена 1961. године у Ужицу, где је завршила основну школу и гимназију. Етнологију је дипломирала на Филозофском факултету у Београду. У Музеју на отвореном „Старо село“ Сирогојно запослена је од 1992. године и више од тридесет година се посвећено бави истраживањем и презентовањем културног наслеђа златиборског округа и шире западне Србије, а посебан значај дала је очувању нематеријалног културног наслеђа. Током свог професионалног рада реализовала је већи број ауторских и коауторких изложби и организовала на десетине гостујућих изложби. Остварила је значајну међународну сарадњу са са музејима на отвореном у Норвешкој и Хрватској. У сарадњи са Етнографским институтом САНУ, Историјским институтом у Београду и Министарством културе Републике Србије била је организатор значајних међународних скупова. Рад у оквиру Етнографске збирке подразумевао је систематску обраду предмета и њихову доступност публици кроз већи број изложби, путем каталога и стручних публикација. Од седамнаест ауторских изложби, седам изложби посвећено је предметима из Етнографске збирке. Збирку је обогатила бројним предметима прикупљеним на терену. Посебно се издвајају предмети покућства који презентују културу становника златиборског подручја у другој половини 20. века. На сталној поставци представила је лончарску, качарску и ковачку радионицу, у којима занатлије презентују традиционалне технике израде занатских производа. Посебно се истичу њене ауторке изложбе „Ево чаја, ево обичаја!“, „Производи старих заната – од традиционалних ка савременом“ и манифестација „Вашар старих заната и занимања“. Као резултат теренског истраживања од посебног значаја су и монографије „Народна ношња Златибора“ и „Текстилне сировине Златибора“. Као координатор за Нематеријално културно наслеђе за подручје западне Србије и сарадник Центра за заштиту нематеријалног културног наслеђа (2011–2021) дала је изузетан допринос у номиновању и упису његових бројних елемената у Национални регистар, као и тимском раду на упису Злакуског лончарства на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа. Као директор Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну (2005–2007) подигла је ту установу на виши ниво кроз пројекте едукативног садржаја, сређивања депоа, као и подизања видљивости и значаја те установе у земљи и иностранству.

У категорији 2) музеју (музејској установи) за изузетне резултате постигнуте у периоду од јануара 2023. до децембра 2023. године поднето је шест пријава:

Народни музеј Чачак
Музеј у Смедереву
Музеј жртава геноцида
Медија центар „Одбрана“
Градски музеј Сомбор
Музеј Југославије.

На основу приспелих предлога, може се закључити да је свих шест музејских установа током претходног периода дало велики допринос развоју музејске струке у нашој земљи у дефинисаном периоду. Комисија је донела одлуку да награду добију два музеја, а то су Народни музеј у Чачку и Музеј у Смедереву.

На предлог Светлане Радојковић и Наташе Николић, из Народног музеја Шумадије, Александра Марушића, уз музеја Рудничко-таковског краја и Дивне Гачић из Музеја града Новог Сада награду је добио Народни музеј Чачак. Народни музеј Чачак током свог 72-годишњег постојања предано и са успехом ради у складу са основним музеолошким принципима на истраживању, чувању, заштити и достојном презентовању покретних културних добара. Због свог комплексног карактера и запослених стручњака из области археологије, историје, етнологије и историје уметности Народни музеј Чачак карактерише и изузетна сарадња са музејима широм Србије. Истовремено многобројна удружења, установе и појединци пронашли су у музеју доброг сарадника у оквиру реализовања заједничких идеја, програма и садржаја. Град Чачак је 2023. године постао Прва национална престоница културе, а Народни музеј Чачак је био један од главних носиоца програмских активности. Промовисање археолошког наслеђа путем изложбене делатности имало је запажену улогу. Изложбе „На Јелици беше град“ и „У дубинама провинције“, свака на свој начин направиле су помак у интерпретацији културног наслеђа. „На Јелици беше град“ савременим технологијама 3Д анимацијом приближила је и оживела локалитет и предмете посетиоцима. Изложба „У дубинама провинције“ спојила је савремени град и њене становнике са античким наслеђем. Археолошко наслеђе приближено је старијој и млађој публици путем два едукативна филма из праисторијске и античке епохе. Велики број програма реализовало је етнолошко одељење, почев од изложби и манифестација на отвореном које су имале разне теме везане за народну традицију, а најзначајнији догађај је отварање Етнолошког музеја у Хаџића кући, на чијој сталној поставци су радили кустоси овог музеја. Овим је музеј добио нови депанданс и нови садржај у презентацији културног наслеђа овог краја. У току целе године одржан је низ предавања о знаменитим личностима. Музеј ће у свом саставу од 2024. године имати и Музеј кошарке чију сталну поставку такође ради тим стручњака овог музеја са спољним сарадником. Објављен је Зборник радова Народног музеја, који је био посвећен кошарци, као и монографија „Како је Чачак постао град кошарке“.

На предлог Весне Црноглавац, Народни музеј Ниш, други добитник за музеј године је Музеј у Смедереву. Музеј у Смедереву је установа културе са 74-годишњом традицијом успешног рада и деловања. Одговорним креирањем културне политике и доследном реализацијом предвиђених програма Музеј доприноси креирању и очувању културног идентитета и туристичког развитка наше земље. Музеј у Смедереву је установа завичајног типа и комплексног карактера која предмете чува у оквиру неколико збирки: археолошкој, нумизматичкој, историјској, етнолошкој, уметничкој, палеонтолошкој (природњачкој) и збирци савремене уметности. Посебно се истиче пројекат „Фестивал природњачког филма“, који представља први фестивал овог типа у Србији. Изузетан подухват Музеја представља и израда апликације за мобилне уређаје „Музеј у Смедереву“, која је настала као резултат пројекта „Дигитализација културне баштине смедеревског краја“. Пројекат је реализовао Музеј у Смедереву у сарадњи са Математичким институтом САН-у. У оквиру изложбене делатности реализовано је седам изложби од којих су посебно запажене изложбе: „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору“ и „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“. Запажена је изложба савремене уметнице Лане Васиљевић „Синхроницитет/Моноугао2“. Поводом Дана Музеја у Смедереву је отворена и гостујућа уметничка и едукативна изложба „Како памтимо владаре“ из Народног музеја Србије. „Мексико у историјској штампи Србије“ је изложба свечано отворена у оквиру традиционалне манифестације Смедеревска јесен као резултат међународне сарадње са Амбасадом Мексика. Поред ове још једна међународна изложба је обележила претходну годину, а то је „13. Међународни салон уметничке фотографије – Смедерево 2023“. Поред овога организоване су и бројне едукативне радионице, предавања, промоције и концерти.

За категорију 3) појединцу или ауторском тиму за изузетне резултате у периоду од јануара 2023. до децембра 2023. године, Комисији је достављено тринаест пријава:

Тања Вићентић, Народни музеј Аранђеловац, пројекат „Учитај, сазнај и сачувај“
Милица Јаковљевић, Војни музеј Београд, изложба „Хартија једног времена немачка ратна пропаганда од 1941-1944“
Снежана Цветковић, Музеј у Смедереву и Дејан Вукелић, математички институт САНУ, изложба „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору“
Ауторски тим Музеја Војводине Александар Медовић, Александар Антуновић, Филип Форкапић и Илдико Медовић, изложба „ Пшеница од њиве до трпезе“
Јелена Ердељан, монографија изложбе Музеја жртава геноцида „Слике монахинје Марије – Свети новомученици јасеновачки у светлости васкрсења“
Драгана Вучићевић, Природњачки музеј, изложба „Природа и језик“
Јелена Кнежевић, Медија центар „Одбрана“, изложба „Седам деценија посвећености Галерије Дома војске 1953-2023“
Александра Савић, Природњачки музеј и Снежана Јарић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“
Бојана Топаловић и Роксанда Алексић из Народног музеја Шумадије и Горан Милосављевић из Историјског архива Шумадије, изложба „Кнез Михаило рођен у Крагујевцу“
Драгана Гарић Јoвичић, Музеј Војводине, изложба „Бошко Петровић – Скице за велика дела“
Мирјана Савић, Народни музеј Краљево и Љубинка Шкодрић, Институт за савремену историју Београд, изложба„Деца у рату – српски избеглички домови у Матарушкој Бањи 1942-1944.“
Сара Сопић и Мирјана Славковић, Музеј Југославије, изложба „Јежева кућица измишљање бољег света“
Наташа Кнежевић и Рајка Грубић, Народни музеј Зрењанин, изложба „Аграрно наслеђе Баната“.

У овогодишњој конкуренцији нашло се тринаест квалитетних пројеката. Све поменуте изложбе тематски су добро промишљене, елегантно дизајниране и постављене на модеран начин, а сталне поставке надграђене употребом дигиталних технологија и медија.

И ове године се тако пред Комисијом нашао тежак задатак. Приликом избора најбољег предлога за награду у овој категорији посматрана је комплетна слика пројекта/изложбе – анализиран је музеолошки приступ аутора, изглед и садржај каталога/монографије/вебсајта, пратећи програми – едукативне радионице, предавања, други догађаји и начин промовисања. На основу свега овога Комисија је у овој категорији доделила три награде:

Добитници награда су:

На препоруку Ане Панић, музејске саветнице Музеја Југославије награду је добила Тања Вићентић, за пројекат Народног музеја у Аранђеловцу „Учитај, сазнај и сачувај“
На основу препорука које су доставили: Сања Петровић Тодосијевић, Институт за Новију историју Србије, Гордан Бојковић, Народни музеј Пожаревац, Милан Кољанин, меморијални комплекс Старо Сајмиште,Александра Новаков, Матица српска, Лела Павловић Историјски архив Чачак и Александра Орашанин, Филолошки факултет у Београду, награду су добиле Мирјана Савић и Љубинка Шкодрић, за изложбу Народног музеја у Краљеву „Деца у рату – српски избеглички домови у Матарушкој Бањи 1942-1944.“
На основу препорука које су послали: Александар Марушић, Музеј рудничко-таковског краја, Зорица Стопић Петровић, Народни музеј Аранђеловац, Мирјана Михаиловић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Бранислава Јордановић, Педагошки музеј и Душица Грбић, Библиотека Матице српске, наградусу добиле Александра Савић и Снежана Јарић, за изложбу Природњачког музеја „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“

Изложба „Учитај, сазнај и сачувај“ представља дигитализацију и презентацију Збирке скулптура у парку Буковичке бање. Вишегодишњи је пројекат Народног музеја у Аранђеловцу, ауторке Тање Вићентић. Кроз изложбу је спроведено мултидисциплинарно истраживање, које је изнедрило драгоцени материјал за креирање садржаја везаних за збирку скулптура у парку, кроз коришћење нових технологија. Тиме се музејска публика едукује на савремени начин и приближава јој се заборављено културно наслеђе. Млађој публици се посебно пружа подршка у разумевању уметности и подстичу се на креативност и стварање. Посебно се истиче утицај на подизање свести о важности очувања културне баштине као суштине личног и националног идентитета. Поред њих реализацијом овог пројекта и бројним туристима који посећују Буковичку бању омогућиће се доступност дигитализованом материјалу. Збирку скулптура у парку Буковичке бање чини 78 дела југословенских и иностраних вајара друге половине 20. века, али и скулптуре значајних имена савремене уметничке сцене прве половине 21. века. Процесу дигитализације и презентације претходило је обимно научно истраживање ауторке и прикупљање богатог материјала о вајарима и уметничким делима – архивска документа, старе фотографије, видеи, новински чланци, као и снимање интервјуа са живим уметницима. Пројекат је осмишљен тако да израда веб сајта и апликације омогући да се након препознавања сваке скулптуре, кориснику пруже додатне информације које садрже назив скулптуре, податке о аутору, време израде и остале податке.

Изложбу „Деца у рату – српски избеглички домови у Матарушкој Бањи 1942-1944.“ ауторки Мирјане Савић, музејске саветнице Народног музеја Краљево и др Љубинке Шкодрић, више научне сараднице Института за савремену историју Београд, прати и истоимена монографија. У оквиру изложбе емитована су и два пратећа документарна филма снимљена са некадашњим штићеницима домова. Изложбом и монографијом представљено је збрињавање избегличке деце пристигле са различитих територија окупиране и распарчане Краљевине Југославије, у организацији Комесаријата за избеглице и пресељенике, уз подршку власти и Црвеног крста. Тиме је Матарушка Бања постала једно од најзначајнијих хуманитарних центара у Србији током Другог светског рата. Од 3. јуна 1942. до 29. новембра 1944. године у Српским избегличким домовима у Матарушкој Бањи уточиште је пронашло преко 3445 малишана, од којих је 56 преминуло. Детаљно су представљени сви аспекти избегличког живота деце. Ауторке су успеле да тему избеглиштва учине видљивом и препознатом код широке публике. Приказале су свакодневни живот деце и њихових стараоца током Другог светског рата у избегличким домовима Матарушке Бање. Ова важна тема годинама је била маргинализована и по први пут је јавности презентована по највишим музејским критеријумима и стандардима. Уз изложбу је објављена и монографија која описује функционисање избегличких домова и представља незаобилазну литературу у реконструкцији живота најосетљивије категорије становништва – деце, у вихору ратних дешавања. Посебан је утисак наде и хуманости над свим страхотама рата. Прегршт фотографија из личних и музејских архива и музејски експонати сведоче о тешкој ситуацији у којој су се ова деца нашла. Мултимедијални концепт изложбе је видео записом са интервјуима директних сведока допринео посебном емотивном утиску на изложби.

„Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ ауторки др Александре Савић и др Снежане Јарић у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану је изложба чија се вредност огледа у мултидисциплинарном музеолошком приступу самој теми, како током истраживања, припреме и реализације изложбе, тако и програмским активностима током њеног трајања. Својим садржајем пружила је нова сазнања и указала на заборављене историјске вредности српске средњовековне медицине. Пред посетиоцима је био приказан почетак настанка саме медицине, од настанка људског рода до данашњих дана. Представљена је медицина старог и средњег века, као и медицинска достигнућа бројних цивилизација током историје. Овај део изложбе презентован је штампаном грађом, текстуалним приказима, као и фотографијама, као и једним оригиналним мермерним експонатом – курна, која је имала функцију умивања и одржавања хигијене.

У другој тематској целини представљена је медицина средњег века у српским земљама у периоду владавине Немањића, као и научна медицина коју су на српским дворовима примењивали школовани лекари са медицинских универзитета и оснивање првих српских болница у оквиру манастира. Описани су први лекари и фармацеути на територији српских земаља. Изложени су изузетно ретки медицински експонати из области хирургије са подручја Србије.

У трећој тематској целини приказани су најзначајнији документи српске средњовековне медицине и изложено је фототипско издање Хиландарског медицинског кодекса у штампаном и дигиталном облику. Кодекс представља јединствени зборник сачуваних медицинским и фармацеутских списа.

Као засебна целина представљен је Фармаколошки спис, који описује израду простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла. На изложби су представљене лековите, зачинске и токсичне биљке које се и данас користе.

Изложбу прати истоимена репрезентативна, богато илустрована монографија. Реализовани шројекат је од изузетног значаја јер је са научног аспекта представљена историја српске медицине, фармације и ботанике.

Реализацијом свих пријава, и наградом издвојени добитници су показали колико су у раду сваког музеалца важни: систематичан музејски рад – од прикупљања до излагања, отвореност ка примени различитих израза у интерпретацији и презентацији музејског наслеђа, прилагодљивост и умереност у коришћењу нових технологија, те окренутост савременој публици и њеним потребама.

Председник Комисије

за доделу награда и признања МДС

______________________________

Чарна Милинковић

У Нишу, 30. септембра 2024.