Музејско друштво Србије 
Музејско друштво Србије ове године обележава двадесет година од обнављања свог рада. Остваривање континуитета у раду кроз редовне и повремене активности био је циљ којем су тежили чланови и руководство у претходним годинама. Један од важних задатака на путу ка остваривању тог циља било је покретање нове серије часописа Музеји.
Пред нама је осми број часописа, трећи у низу који припрема актуелни Уређивачки одбор. Финансијска подршка Министарства културе и информисања Републике Србије за 2021. годину омогућила је, као и претходних година, публиковање часописа Музеји. Велику захвалност дугујемо свим колегиницама и колегама који су имали жељу да своје стручне текстове објаве у нашем часопи-
су, о чему сведочи велико интересовање и број послатих радова. Из техничких разлога нисмо били у могућности да све приспеле текстове публикујемо у овом броју, али се надамо да ће неки од њих бити објављени у наредним бројевима
часописа.
Нови број часописа Музеји представља стручној и широј публици тринаест радова које су припремили музејски стручњаци из Србије и Републике Српске. У складу са темама које су обрађиване у текстовима, садржај овог броја је формално конципиран у две целине. Стручни радови о активностима Друштва у протеклих двадесет година представљају прву целину. Први у низу је текст
Гордане Пајић и Веселинке Кастратовић Ристић Две деценије рада обновљеног Музејског друштва Србије, који говори о свим важним сегментима рада Друштва у двадесетогодишњем периоду. Затим следи рад Награда „Михаило Валтровић”
Музејског друштва Србије у периоду од 2016. до 2021. године ауторке Aлександре Савић и текст Издања Музејског друштва Србије 2003–2021, који је припремила Маја Гојковић.
Следећу целину представљају радови различитих садржаја, а започињу је два текста из области археологије: Преглед археолошких истраживања на локалитету Бабин гроб у Радмиловићу код Кнића колегинице Марије Сарић, као и рад Радмиле Зотовић Нека запажања о мање заступљеним култовима на
подручју Сингидунума и његове околине.
Рад с публиком и музејска едукација, као важни сегменти музејског рада, представљени су кроз три текста: Нови концепти приступачности наслеђа особама са инвалидитетом: могућности и перспективе ауторке Бојане Племић, Драма као едукативни алат: музејски театар у Народном музеју Кикинда колеге Драгана Киурског, док је музејски педагог Анђелка Радосављевић ауторка рада
Едукативни програм „Путујемо у Париз са Савом Шумановићем”.
Текст колегинице Кристине Јоргић Степановић Слика непријатеља у Музеју Варшавског устанка као део конструкције пољског идентитета након 1989. године открива могући утицај историјске и уметничке интерпретације у музејској поставци на формирање колективног идентитета.
Део активности музејских стручњака у Републици Српској представљен је у радовима Иване Панџић Преглед археолошких истраживања од каменог доба до средњег вијека Музеја Републике Српске Бања Лука и Тање Лазић Семберско етно-домаћинство – пројекат реконструкције традиционалног сеоског домаћин-
ства у Горњем Црњелову код Бијељине.
Ангажовање музеја на прикупљању музеалија износи колегиница Бранка Сикимић у тексту Аквизиције Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин током прве две деценије XXI века, а осми број часописа Музеји закључује приказ колегинице Сузане Антић Зборник „Ивањдански обичаји ваљевског краја и суседних области западне Србије”.
У години у којој Музејско друштво Србије обележава јубилеј искрено захваљујем свим његовим члановима који су дали допринос у реализацији програмских активности, ауторима стручних радова објављених у овом броју часописа
Музеји, рецензентима, Уређивачком одбору и спољним сарадницима. Искрено се надам да ће заједнички рад, међусобна сарадња и разумевање допринети да часопис Музеји настави да доноси квалитетне стручне текстове, као и да ће задржати успостављени континуитет излажења.
Часопис „Музеји 8/2021“ можете преузети са следећег линка или из секције са нашим издањима.
Гордана В. Пајић